.jpg)
Бака Боса са петогодишњом праунуком (стотину година разлике)
Босиљка Ђого из љубињског села Влаховићи, најстарији је становник ове општине, а вјероватно и цијеле источне Херцеговине.
Рођена је 1920. године, а почетком јуна напуниће 105 година.
Боса, како је зову породица и пријатељи, пето је од шесторо дјеце у породици Церовина, удала се у својим тридесетим годинама. И она рађа шесторо дјеце, од којих је, нажалост, пола надживјела.
Бака је преживјела два рата, пандемију короне, а без супруга је остала са малом дјецом, која су тада била узраста од четири до 12 година.
„У борби да их изведем на прави пут помагао ми је стриц са својом дјецом. Без помоћи тадашње државе успјели смо заједнички да заврше школе од Љубиња, Требиња, Београда, Ниша..., нађу посао, оснују породице“, присјећа се она за Радио Требиње.
Боса каже да јој је најтеже било када је остала без сина са којим је живјела, а затим и без кћерке.
Бака има дванаесторо унучади и исто толиико праунучади, а најмлађе праунуче има три године и 102 године је млађе од своје прабаке.
Прича да је здравље добро служило, да је ријетко посјећивала докторе, а оно што није ријеткост у кршевитој Херцеговини, уједала је и змија.
У стотој години је добила грип, па су и љекари били скептични да ли ће преживјети, али старица је успјела да добије још једну битку.
„Љубав, породица, рад, ред то је рецепт за дуг живот. Можда, и не ваља оволико дуго живјети, јер се и свега ружног дочека“, закључује бака Боса.
Шта Ви мислите о овоме?