На улицама Требиња, још од васкршњих и првомајских празника, огромне су гужве и могу се срести туристи са свих страна свијета, обучени у пословна одијела, опуштену љетну варијанту, или пак са хиџабима и саријима, а сви су добродошли и сви из овог града понесу такве утиске.

Требиње као туристички бум региона и даље развија ову привредну грану.

Готово цјелокупно становништво града може добро да заради јер, док једни изнајмљују смјештајне капацитете, а њих у овом граду од почетка маја до краја октобра у принципу увијек недостаје, други се баве развојем туристичке понуде и различитим туристичким рутама које иду и копненим и воденим путевима.

"Годинама долазимо у један те исти пансион у насељу Хрупјела, гдје домаћин има и своје вино, ракију, пршуту и увијек смо тиме почашћени, тако да смо сада постали пријатељи", каже један Краљевчанин који, откако је прије неколико година открио Требиње, одмор са породицом више не проводи ни на Црногорском, ни на Хрватском приморју.

Због гостопримства, братских односа и идентичне историје и традиције, најбројнији туристи у Требињу су и даље из Србије, али су одмах иза њих и Црногорци, те туристи из осталих крајева Босне и Херцеговине.

Портпарол Туристичке организације Требиње Никола Кокић каже да се првомајски празници рачунају и неформалним почетком туристичке сезоне у овом граду, а у том су периоду капацитети били дупке пуни.

Али још бољи наговјештај сјајног љета дале су и заједничке анализе туристичких радника из БиХ, Србије и Црне Горе, који су се сусрели на недавном заједничком састанку, када је, поводом почетка туристичке сезоне у центру Требиња био организован и бесплатни концерт Емира Аличковића, тј. "Лапсус бенда".

"Сви резултати које имамо до сада, као и тренутне најаве и резервације, показују да ће љето бити изузетно добро. Вјерујемо да ће 2025. година бити барем на нивоу прошлогодишње рекордне сезоне, ако не и боља", додаје Кокић.

Градоначелник Требиња Мирко Ћурић је у изјавама о туризму направио и корак даље јер је убијеђен да ће туристичка сезона бити и богатија, садржајнија, али и рекордна.

"Ако смо у прошлој години имали евидентиран рекордан број туриста, као уосталом сваке године уназад једно десетак година, те је, према подацима Туристичке организације Требиње, у граду регистровано око 230.000 ноћења, што представља увећање од близу 15% у односу на 2023. годину, немамо разлога да у овој години не очекујемо барем 250.000, или можда и доста више јер за масовне доласке и посјете имамо и озбиљне најаве, а на својој промоцији смо доста и радили", каже Ћурић.

Занимљиво је ипак да је број евидентираних око 60.000 домаћих туриста много мањи од преко 170.000 иностраних, а да се у овој години очекује и већи број домаћих туриста, што најављује и подјела туристичких ваучера, али су се и Туристичка организација и градске власти побринули да освјеже старе и уведу нове аранжмане у свеукупну понуду.

И даље се ипак, како кажу требињски туристички радници, у Требињу преферира гастро туризам те посјете винаријама и вјерским објектима у граду.

"Једна од првих дестинација је наша пијаца коју је свијет препознао као врло занимљиву туристичку дестинацију, на којој се пробају различити укуси Херцеговине, али су у томе и наше винарије увијек спремне са добрим винима, добрим маслиновим уљима и свакако добрим ђаконијама у виду сира, меда, пршута... Такође је врло интересантан вјерски туризам, тако да је манастир Тврдош и када је у питању добро вино, маслиново уље, као и духовни мир којим се туристи надахњују - годинама међу најпосјећенијим дестинацијама", додаје даље Ћурић.

За Тврдошем, међутим, не заостају ни посјете Херцеговачкој Грачаници и родном селу Светог Василија - Мркоњићима који су, захваљујући средствима двије владе, Србије и Републике Српске, постали светилиште.

Осим старих стаза које воде истим оним путевима којима су некада водили римски трговачки путеви, турски и аустријски друмови, у Требињу су све атрактивнији и они водени, на Требишњици гдје су барке врло занимљиво превозно средство за разгледање града, али и ужитке друге врсте, док се у средишту Старог града на лицу мјеста можете вратити у далеку прошлост, гледајући археолошка ископавања која су у току, а чији се један дио очекује да буде остакљен.

Историја града се најбоље може видјети само тридесетак метара даље, у Музеју Херцеговине, у коме се чува цјелокупна традиција ових крајева, од појединих остатака из каменог доба, преко антике, стећака и средњег вијека, до етно куће и низа поставки и легата, међу којим је и заоставштина Јована Дучића, а овај музеј је, поред Културног центра, главни епицентер културних дешавања града.

Дугогодишњи макетар Музеја Херцеговине, покојни Тихомир Кијац, који је био опчињен каменом, можда је и најбоље описао чаролију града на Требишњици, истакавши једном приликом да, када се са поплочаних улица Старог града изађе на Камени мост, па одатле, такође поплочаном стазом дође до Арсланагића моста - тек тада се може докучити дјелић овог чаробног града на камену.