У новогодишњем интервјуу за Глас Требиња, градоначелник Мирко Ћурић говорио је о резултатима рада у 2025. години, стању јавних финансија и буџетској математици између жеља и реалних могућности, инвестиционом програму Града за 2026. годину.

Најпосле, открио нам је и понешто од онога што би желио да види у овој години: нову болницу у пуној функцији и грађане задовољне њеним услугама, нове километре саобраћајница, машине на локацији планираног аеродрома, прву фирму у Слободној зони, али - и први квадрат купљен у Новом Требињу, будућој урбаној зони од које се очекује да у времену пред нама постане велико градилиште...

Како бисте оцијенили годину коју смо испратили? Када сумирамо све оно што се у Требињу радило и градило у протеклих годину дана - шта је било најизазовније а на шта сте посебно поносни?
- Оно на шта смо заиста поносни је поплочавање Старог града. Међутим, нисмо задовољни динамиком извођења радова. Не искључиво због извођача. Жељели смо управо да изађемо у сусрет свима - да се не ради претјерано у сезони. Али не можете извођача на овај начин да ограничавате нити он може увијек водити рачуна о томе да ли је у Старом граду данас бити много људи или неће. Посебно што је сезона у Требињу 365 дана. Притом, да води рачуна и томе да ли ће тај дан бити кише или неће. Извођачу треба и вријеме да организује рад и обезбиједи радну снагу. Али ево, сада, када се већ назире крај радова, видимо како је Стари град добио потпуно другу димензију на боље. У наредном периоду чека нас још посла и ту заиста очекујемо подршку људи који тамо живе. Хоћемо тамо једнообразне рекламе и мобилијар, кодекс облачења и понашања, да се употпуности заустави саобраћај, укратко – један потпуно другачији систем у односу на оно што се дешава ван зидина.

У прошлој години наставили смо и радове на духовном центру у Мркоњићима. Амфитеатар се већ завршава. Расписали смо током 2025. и нови тендер, нова средства обезбиједили и увјерен сам да ће овај пројекат бити на понос свих нас.

Морам наравно поменути и пројекат водоснабдијевања Полица, гдје су изграђена два резервоара и нови водови. Пројекат о којем већ причамо дужи временски период - да желимо да направимо такозвани прстен водоснабдијевања: да нам се не дешавају ситуације да због квара на мрежи у једном насељу и други дијелови града остану без воде док се тај квар не отклони.

Наравно, оно на шта смо највише поносни је - нова  болница. То је историјски пројекат за Требиње, али и за ширу регију, вриједан око 130 милиона марака. Али није поента само у новом објекту у који прелазите из старог и дотрајалог. Грађани хоће и бољу услугу. Сматрам да као одговорни људи морамо уложити напоре да то грађанима и приуштимо - да буде квалитет на првом мјесту и да људи буду задовољни. Али исто тако да и запослени буду задовољни, што је важно ако желимо да задржимо и оснажимо медицински кадар.

И за пројекат Источне обилазнице можемо рећи да је историјски. Истина, ту се чекало мало дуже на конкретне радове, али док се чекало - Град Требиње је уложио преко милион марака у експропријацију, затим је обезбијеђена и пројектна документација. Једно техничко рјешење обилазнице подразумијевало је изградњу тунела, што би била три пута већа инвестиција, али смо захваљујући људима од струке ипак дошли до рјешења које је и боље и повољније. Требало је чекати и да прођу тендерске процедуре Путева Републике Српске. Све ово изискивало је и времена и труда. И ево, од марта су кренули радови. Та се траса већ назире. У овој фази радова, вриједној око 5 милиона марака, завршиће се пробијање трасе од Алексине Међе до Горице. Оно што је важније, имамо већ повратне информације из јавног предузећа Путеви РС и Владе - да након пробијања трасе можемо очекивати и наставак радова – на асфалтирању и комплетној инфраструктури која прати изградњу обилазнице. Наравно, од Хидроелектрана на Требишњици очекујемо наставак радова на изградњи моста. Чињеница је да смо и ту очекивали да ће се све завршити раније, међутим, недостатак финансијских средстава и судски спорови су нам успорили радове. Са Источном обилазницом значајно ћемо растеретити уже градско језгро од теретног и другог саобраћаја. Такође, овим пројектом добићемо и квалитетнији приступ Херцеговачкој Грачаници, што је постојећим путем био заиста велики проблем, посебно када су у питању туристички аутобуси.

Изградњом кружних токова велики посао је урађен и по питању растерећења саобраћајница у ужој градској зони. А проблем саобраћајних гужви по граду, посебно у љетњој сезони, био је један од горућих, према мишљењу наших суграђана. На раскрсници према Средњошколском центру имали смо и озбиљних потешкоћа имовинске природе, јер да би пројекат испунио све оне неопходне техничке услове, морало се ући у приватне парцеле, што смо са власницима успјели да ријешимо. И, ево, сад већ и ту имамо кружни ток у функцији. Истина, проблема још имамо око набавке расвјетних тијела за овај и кружни ток код бивше аутобуске станице јер је у међувремену фабрика од које смо набављали ову опрему страдала у пожару. Све нам је то успорило процедуре, али ево, према посљедњим информацијама - у наредни 15-20 дана можемо очекивати испоруке. Заиста свакодневно добијамо позитивне реакције грађана када су у питању нова саобраћајна рјешења - људи су више него задовољни, нема више гужви ни дужих задржавања, што није било лако постићи ако знамо да је данас на улицама неупоредиво више возила него у вријеме када су ове саобраћајнице пројектоване и грађене.

Шта је оно чиме још нисте задовољни и што ће бити међу приоритетима ангажовања Градске управе у времену пред нама? Већ сте помињали да нисте увијек најсрећнији са динамиком којом се реализују неки пројекти...
- Трудићемо се, наравно, колико је то могуће, да убрзамо неке процесе и процедуре. Није баш увијек лако процијенити вријеме које је потребно да се неки пројекат заврши. Треба покренути јавну набаву, обрадити понуде, проћи процедуре жалбе, од нас не зависи ни да ли ће све бити испоручено на вријеме, да ли ће извођач испоштовати рокове, хоће ли га служити временске прилике... Притом имамо и буџетска ограничења, а гледамо да испоштујемо и цијену и квалитет и рокове. Није то лако све склопити. Ни у домаћинству данас ништа не можете урадити једноставно и много се дуже чека на мајстора него у вријеме када их је на располагању било много више.

Искористио бих ову прилику да се захвалим свим сарадницима на ангажовању, али исто тако да кажем и једно велико хвала свим нашим суграђанима који су имали и имају стрепљења да изнесу заједно са нама све ове пројекте које реализујемо. У овим околностима неопходно је да имате разумијевање људи и да вјерујемо једни другима. А живимо у помало чудним временима. Неко ће рећи да су људи постали помало чудни. Какогод, мој је утисак да смо након короне некако постали осјетљивији када је у питању властити интерес, у смислу да гледамо да изађемо максимално себи у сусрет, а тај неки општи интерес мало теже прихватамо. Такође, на неке пројекте раније смо чекали годинама, а сад их не можете ни споменути – а људи већ очекују реализацију. Ако ћемо причати искрено - све да имате и пројекат и новац, није лако ући ни у једну инвестицију, а очекивати да ће све ићи без проблема, разних препрека и застоја за које треба много и труда и стрпљења.

Градски буџет из године у годину расте, што је случај и са овим усвојеним за 2026. годину. Расту, међутим, и обавезе по текућој потрошњи, утисак је - на начин и у мјери да административна и социјална компонента градске касе и даље претеже и ограничава развојне и инфраструктурне амбиције локалне самоуправе. Како, по вама, стоје ствари са јавним финансијама?
- Знате да већ имамо издефинисане минималне плате, сходно стручној спреми, и да на основу тога морамо и да планирамо колико ћемо средстава из буџета издвајати за ову намјену. А увијек ће бити неких коментара да се ови износи наводно планирају због нових запошљавања. Наш циљ наравно није да се по сваку цијену неко запосли, а да не буде у функцији. Нећу наравно тврдити ни да су баш сви запослени у функцији. Да ли је то боловање, неко неплаћено одсуство, недовољна ефикасност и неучинковитост - нешто увијек постоји што изискује додатни новац. Исто тако, велика средства се издвајају за социјална давања. Конкретно, на годишњем нивоу Град и Република - што за основна, што за проширена права - издвоје 3.700.000 марака за подршку социјалим категоријама у Требињу. Ако је то потреба, ако наши суграђани очекују социјалну подршку - онда ми, као одговорни људи, треба то и да урадимо. У буџету је сада и Дом здравља, са 6 милиона, а то су средства од фонда и служе искључиво за њихове намјене.

Па онда, култура, спорт, разне друге дјелатности - све је то нешто што изискује значајна средства. На крају, кад све то задовољите - не остаје превише новца за инвестиције. Сигурно да није лако. А град се развија, потребно је све испратити новом комуналном инфраструктуром, обнављати ону дотрајалу. Улице које су асфалтиране прије три или четири деценије треба опет асфалтирати – јер то очекују људи који у тим улицама живе.

Али ево, упркос свему реченом, у посљедње вријеме успијевамо и да обнављамо и да градимо нову инфраструктуру, исто тако да подржимо и људе кроз плате и кроз социјалу, и да опет финансирамо све ове дјелатности које смо поменули.

Кад подвучемо црту, можемо бити више него задовољни. Средњорочни план капиталних инвестиција, који смо радили прије 7-8 година, довели смо до краја. Морамо бити искрени, у томе су кључне биле подршке влада Србије и Републике Српске. Тада смо, рецимо, о новој болници и многим другим пројектима размишљали само као о опцији. Како би уопште могли и планирати градњу болнице, која је коштала 128 милион марака, кад је цијели буџет града тада био 35-40 милиона марака.

Убудуће ћемо се још снажније ангажовати да обезбиједимо подршку за наше пројекте, да аплицирамо на сваку адресу гдје год постоји прилика за нека донаторска средства. Ни данас нема врата на која не куцамо. За то је важно да већ имамо спремне пројекте.

Насупрот реалним буџетским приходима и примицима стоје захтјеви, жеље и потребе корисника, које по правилу иду и преко лимита буџетских могућности. Како уопште у таквим околностима креирати буџет и наћи баланс да сви буду задовољни?
- Искрено вам хвала на том питању. Људи воле рећи – да бисте о некоме судили, морате прво обути његове ципеле. Ево вам пластичан примјер. Конкретно, у Требињу данас имате потреба, захтјева и жеља који траже неких 200 милиона марака буџета годишње. А ви, ево и са кредитом, можете да рачунате на 66 милиона. И како онда свим захтјевима да одговорите?

Људи коментаришу: депонија је горући проблем Требиња. Знамо да јесте, али нама је за депонију потребно 16 милиона марака. Други ће говорити о градњи жичаре или обнови хендека око Старог града. Трећи да треба значајније подржати наше спортске колективе. Све су то захтјеви који чекају. Али кад узмете у обзир колико смо буџетом лимитирани – просто морате да правите приоритете. Нешто и може да сачека, нешто не. Инфраструктура која ће унаприједити квалитет живота наших суграђана, инвестиције у нешто одрживо и што ће брзо вратити новац – то је нешто што не треба да чека. Али немамо ми магични штапић који би све ријешио преко ноћи. Захвалио бих се још једном свима који ово разумију, стрпљиво стоје у реду и чекају.

Инвестициони дио буџета у доминантној мјери ослања се на ново кредитно задужење (8 милиона КМ). Из опозиционих клупа у градској скупштини често критикују праксу – да се кроз нова кредитне задужења обезбјеђују средства за инвестиције. Колико су заиста јавне финансије данас оптерећене кредитним обавезама и какав је уопште ваш став по питању задуживања?
- Са новим кредитом стопа задужености Града Требиња је 10,62%, али у односу за приходе буџета 2024. године. А ми већ знамо да ће у односу на веће приходе из 2025. године и стопа бити мања, према процјенама око 9%. Знате да је законско ограничење 18%. Толико о томе јесмо ли презадужени.

Исто тако, повратне информације нам кажу да можемо очекивати и повољнију каматну стопу од оне коју смо као максималну дефинисали у одлуци о кредитном задужењу.

Кад говоримо о задужености града, треба подсјетити да се нису само узимали кредити, већ су се све ово вријеме и враћали они ранији. У посљедњих 7-8 година вратили смо преко 19 милиона марака кредита.

Нема домаћинства које је у нешто озбиљније улагало, а да је то могло без кредита. Нема ни локалне заједнице која сад може створити додатних 5 до 10 милиона, па без кредита ријешити, рецимо, канализацију или водоснабдијевање на које чека три или четири деценије. Вјероватно би то неко и код нас раније ријешио да то може по тим условима.

Оно што је веомо важно и што често понављамо - да не треба бјежати од кредита ако тај новац иде у нову инвестицију, у развој, у нову вриједност, у побољшавање услова живота наших суграђана.

Поготово, што све локалне заједнице и немају могућност да се кредитно задужује преко Европске инвестиционе банке или Свјетске банке. То су кредити са минималним каматним стопама, са великим грантовским средствима, и са могућношћу отплате до 25 или 30 година. То не може свако да добије јер Европска инвестициона банка и Свјетска банка гледају ситуацију у локалној заједници, да ли сте ви способни да враћате кредит, зашто ће вам тај новац послужити, траже да виде пројекат. Да ми нисмо имали спремне пројекте за развој система водоснабдијевања, питање је шта бисмо уопште успјели од свега овога да реализујемо.

Највећи дио овог кредита требало би да буде утрошен у изградњу путне комуникације према Новом Требињу. Ова путна веза практично значи отварање нове зоне градње, изван уже градске зоне која је архитектонски већ испцрпљен и оптерећен простор. Управо у контексту ове приче на посљедњем скупштинском засједању говорило се и о конкретним механизмима како Градска управа у перспективи може помоћи нашим млађим суграђанима да повољније дођу до крова над главом, а што је данас изазов првог реда за све који у свом граду желе да остану и овдје планирају своју будућност. О чему је ту ријеч?
- Ново Требиње је већ дуже вријеме присутно као тема. Међутим, конкретније се у реализацију кренуло у посљедњих неколико мјесеци. Након усвајања Урбанистичког плана, јер то је био предуслов, хтјели смо да покренемо процедуре. То је на неки начин била и порука наших суграђана, кроз расправу о Урбанистичком плану, да Требињу треба простор да се шири. Да будемо искрени, цијена квадрата стана данас у Требињу је таква да наши суграђани тешко могу да је приуште. Поготово младим брачним паровима, људима који су основали породицу требају повољнији услови за куповину стана. И времена су другачија - тешко можете и одржати породицу данас и учинити је стабилнијом ако не обезбиједите повољне услове за живот.

Процијенили смо да је за почетак важно да изградимо једну комуникацију према Новом Требињу, дужине 4.100 метара, и повежемо тај простор са градом. Биће опремљена и бициклистачким стазама, пјешачким стазама, а планиран је и мост преко Требишњице. Требаће нам ту и подршка наших суграђана који су власници парцела на траси, да би убрзали процедуре, завршили откуп и што прије кренули са градњом.

Ново Требиње је сигурно перспектива за све наше суграђане који желе да под повољнијим условима ријеше стамбено питање, а зашто не рећи - и за инвеститоре који желе да инвестирају. Не желимо да зауставимо грађевину, а дошли смо практично у позицију да данас у градској зони морамо рушити објекте како би направили више простора за нову градњу.

И управо у Новом Требињу имамо 370 хектара земље у власништу Града Требиња, гдје можемо да креирамо услове да цијена квадрата, по нашим процјенама, буде око 2.000 или 2.200 марака. Наравно, најприје треба дефинисати све услове, како би нашим суграђанима изашли у сусрет, да не би било ситуација да неко дође са стране, искористи ове повољности да купи некретнину а уопште не живи ту. То не желимо. Нама је интерес да породица ту живи.

Користим и ову прилику да позовем наше суграђане да нам се јаве и да заједно дефинишемо који би то услови били. Град има могућности да се укључи како би се обезбиједила повољнија цијена квадрата. Подсјетићу вас, прва зграда за младе брачне парове изграђена је у Требињу - а квадрат стана је био свега 1.250 марака. Успјели смо тада да обезбиједимо субвенционисану цијену а да притом трошкови нашег буџета у том пројекту буду – нула марака.

На почетку ће свакако бити најтеже. Простор у Новом Требињу требаће и јавне објекте, школу, вртић, дом здравља, парк, уређене пјешачке и бициклистичке стазе, све нешто што је неопходно да би то насеље било фунционално за живот. Али, и наши суграђани треба да буду свјесни – на почетку ће и цијена бити повољнија, а са годинама, како се овај простор буде развијао и култивисао, вриједност онога што тамо посједујете вјероватно ће бити више пута већа.

У коначници, од Новог Требиња ће и буџет града моћи да рачуна на веће приходе по основу ренте и трошкова уређења. Што значи, од овог пројекта сви добијамо.

Шта бисте још издвојили као важно из плана капиталних инвестиција за 2026. годину?
- Изградња Слободне зоне сигурно је важан пројекат. Иако се о Слободној зони говори већ дуже времена, Град Требиње тамо није уложио до сада нити једне марке из свог буџета. Добили смо подршку Владе Републике Српске, у износу од 800.000 марака, и средства искористили да поравнамо терен. Сада планирамо око 700.000 марака да уложимо - да се површина огради, освијетли, доведе путна инфраструктура и израде неки неопходни објекти како би Слободна зона могла добити употребну дозволу. Довести инвеститора данас није нимало лако, али ако имате ограђен и уређен објекат - доста је другачије.

У плану капиталних инвестиција је и уређење трга – пијаце у Горици, гдје смо планирали да проширимо трасу пута према Жељезничком мосту, да уредимо оне дрвореде, круг са клупама и зеленилом, пијацу опремимо кућицама.

Водимо рачуна и о другим насељима, конкретно - предсједник је за вртић на Тини обећао два милиона марака, па смо у буџету планирали и средства која ће недостајати за завршетак овог објекта.

За нас важан пројекат је и довршетак дневног центра за дјецу са потешкоћама у развоју, како би се ту могао организовати и 24-очасовни боровак дјеце, са стручним особљем које ће им бити на услузи. Имате породица које малтене од рођења дјетета нису имали прилику да изађу из куће, да оду неком потребом из града јер просто дијете немају коме оставити. Неопходно је да у објекту дневног центра имамо и тај вид услуге.

Зграда Центра за информисање и образовање је неусловна, али је процјена да нам за реконструкцију треба преко 2,5 милиона марака. Да ће се све моћи релативно брзо реализовати - сигурно неће, али смо одлучили да планирамо за ту намјену 1.1 милиона марака, да кренемо у процедуре, у пројектну документацију, пошто је објекат под неким видом заштите, такође да радимо у фазама, а оно што се почне - и завршиће се.

Наша је замисао да то буде објекат за медије, да ту буде и РТВ дом за ваше колеге из Радио-телевизије Републике Српске, такође за неке још медијске куће из Требиња, за новинаре који желе свој кутак, гдје могу имати боље услове, неки бољи интернет, али и за све наше суграђане који желе ту да изнајме и користе простор.

Радови на новој згради Центра за социјални рад, коју нам је донирала Фондација породице Галеб, већ су при крају и желимо да га опремимо. Наравно, има ту још пројекта који нас чекају у наредној години и о којима бисмо могли да говоримо...

Шта бисте ново вољели да видите у Требињу и како ће оно изгледати за годину дана, када – надам се – будемо поново у прилици да разговарамо о урађеном и перспективама града?
- Очекујем прије свега да нова болница буде у пуној функцији, у смислу да буду задовољни сви они који буду користили услуге ове установе, а дај Боже да је таквих што мање и да нам само породилиште буде „најпрометније“. Такође, да у новој болници заживи и онај планирани комерцијални дио услуга и да наши љекари и уопште медицински кадар добију шансу да кроз додатни комерцијални ангажман стварају нову вриједност и зараде себи плате двоструко веће од садашњих.

Исто тако, да пробијемо трасу обилазнице даље према Горици, да завршимо мост чија је градња тренутно заустављена. Такође, да се пробије и добар дио трасе пута од Засад поља до Новог Требиња.

Очекујем да већ у сљедећој години први квадрат стана буде продат у Новом Требињу и да наши суграђани буду задовољни цијеном квадрата између  2.000 и 2.200 марака. Вјерујем да све то може да иде упоредо, да се не мора чекати асфалт, вода и струја, а немицати никуд с мјеста јер ће нам усупротном требати, бојим се, значајно више времена за све оно што смо планирали са Новим Требињем.

Зашто не рећи, очекујем и да се коначно покрену радови на изградњи будућег аеродрома у Требињу, јер је то прича од које сигурно ми нисмо одустали и којој су на пут стале неке друге околности. Такође, да дође прва фирма у нашу Слободну зону. Наравно, има ту још много жеља, очекивања и могућности које су пред нама...