Све чешћи случајеви нетранспарентног уписа некретнина српских грађана и Српске православне цркве под "државну својину" у ФБиХ, под кринком процеса хармонизације земљишних књига и катастра, отвара бројна питања, нарочито за оне који су ионако били приморани напустити своју имовину спасавајући голи живот, али и према имовини СПЦ.
 

Ђорђе Радановић из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ говорећи за РТРС истиче да случај Православне цркве у Зеници није једино питање, те да постоји још низ других питања која и даље имају неизвјесну судбину.

- Није то био никакав покушај, већ је црква била уписана – они су уписали државу на цркву и тај упис је постојао шест година, држава један кроз један у Зеници. Тек послије медијских активности суд је одлучио да упише СПЦ као власника. Исто је било и у Врапчићима, гдје су такође уписали државу један кроз један. То су гробља стара по 200 година. Исто тако, изнад Зенице једно гробље је срушено – 60 споменика – и 2024. године су уписали "општенародна имовина", иако тај титулар не постоји већ годинама - нагласио је Радановић.

Подсјетио је да се Српска православна црква бори за поврат имовине која је одузета након 1945. године. Посебно у Сарајеву, гдје Црква потражује важне објекте. На нивоу БиХ не постоји закон и СПЦ је у неповољном положају.

- Исламска вјерска заједница и Католичка црква су фаворизоване на територији Федерације, што се види по уписима. Православна црква, гробље и капела у Зеници – све је уписано на државу, док је џамија која је удаљена 900 метара од те цркве уписана на Исламску заједницу, један кроз један. То и треба да буде тако, вјерска заједница треба да буде власник објекта. Исто као и Католичка црква у Зеници, удаљена 400 метара од православне цркве, која је уписана као власник. Овдје није ријеч о неравноправном односу према црквама уопште, већ о системском односу према Православној цркви на територији Федерације - јасан је Радановић.

Подсјетио је и на неправедан положај СПЦ када је у питању финансијска подржка.

- Они финансијски намирују Исламску вјерску заједницу и Католичку цркву на разне начине – дају им огромне бенефиције и средства. Када крене изградња неког објекта, из буџета општина и кантона издвајају се милиони. СПЦ не може да добије више од 10.000. У Исламску заједницу иде 500–600 милиона - истакао је Радановић.

Наглашава да је на снази проблем односа Федерације, кантона и општина према СПЦ, те посебно истиче храброст православних свештеника, за које каже да их народ мора посебно цијенити и помагати. 

- То је нецивилизацијски поступак – да се само у дневним новинама објави да се ради нека катастарска општина у којој су живјели Срби. Често говоримо о Мостару или Илијашу. Нико из Илијаша ко је избјегао никада није добио позив, јер се наводно објави у Службеном гласнику и окачи у суду, као да је народ позван. Људи немају појма, а тек када неко умре и оде се горе, види се да земље недостаје. У том преклапању катастра и пребацивању у грунтовницу нестајале су парцеле и имате цијеле породице које су остале без ичега. Куће у којима су људи живјели сада су уписане на државу - нагласио је Радановић.

Додаје да о овом проблему власници имовине најчешће сазнају путем Цркве и свештеника који се боре за црквену имовину. Многи годинама не знају да им је имовина уписана на неког другог.

- Проблем је и приступ информацијама – да бисте сазнали стање, морате бити стручњак да бисте укуцали шифре у е-катастар и добили код. Да бисте се снашли у евиденцијама, морате бити инжењер информатике. Е-грунт Федерације – ту морате бити и инжењер геодезије, и информатичар, и правник; човјек мора бити "три пута академик" да би се снашао у њиховим евиденцијама. У Федерацији је некада живјело више од 500.000 Срба, а данас, 13 година након пописа из 2013, ако их има 20.000 – у Мостару, Дрвару, Гламочу, Грахову, Петровцу. Сви ти Срби који су живјели на територији данашње Федерације данас су у Србији, Републици Српској и широм свијета и немају сазнања да им недостаје земља - упозорио је Радановић.

За СПЦ питање имовине је питање идентитета, посебно питање гробаља – како црквених, тако и бројних малих гробаља која се у овом процесу "утапају" и нестају.

- То је од изузетне важности – морамо сачувати идентитет на територији Федерације. Један свештеник из Зенице ми је рекао да од Сарајева до Зенице можете доћи пјешке, а да не станете ни на муслиманску ни на хрватску земљу. Нама је важно да коридор 5Ц покријемо информацијама о томе гдје се налазе српска гробља, да туриста који путује према Плочама, када гледа Гугл мапе, види ознаку "православно" и запита се откуд православно. Тада прича о агресији губи смисао, јер је то православно већ 200 година. Тада ће схватити да је унитаристичка политика форсирала наратив да су Срби агресори. Наш циљ је да сачувамо идентитет српског народа - закључио је Радановић.