Дуг је пут до успјеха једног врхунског спортисте, а још дужи када тај пут траје деценијама. Некадашњи џудиста Леотара Данило Јањић већ више од двије деценије живи далеко од свог Требиња, у Чикагу, али веза са родним градом и спортом којем је посветио најљепше године живота никада није прекинута.

Од првих корака на татамију почетком деведесетих, преко бројних тренинга, такмичења и одрицања, до живота преко океана – Данилова прича свједочи да прави спортиста никада заиста не напушта свој спорт.
А када је ријеч о џудоу, чини се да за њега још увијек важи оно исто правило: увијек може више, увијек може боље.
О човјеку који је спорт претворио у начин живота, о успоменама на требињски џудо и Леотар, али и о вези која ни послије толико година није изблиједјела – у прилогу који слиједи.
Шта Ви мислите о овоме?