Прегласна музика може оштетити слух, упозоравају стручњаци, а један од симптома који указује на ту могућност је зујање у уху или стручно тинитус – нови феномен, карактеристичан за млађу популацију.

Млади који се излажу високим нивоима буке имају проблема са зујањем у уху, те здравственим проблемима који могу изазвати отежано спавање, учење, а уколико дуго траје, чак и депресивно расположење, а на крају и губитак слуха.

Ријеч је о једном од тешко рјешивих здравствених проблема који је често неизљечив, а посебно је изражен међу млађом популацијом и може, али и не мора, да буде повезан са губитком слуха.

Горан Белојевић, хигијенолог и професор Медицинског факултета у Београду, скренуо је пажњу да је истраживање, рађено међу београдским средњошколцима прије четири године, показало да 13 одсто њих има повремено или стално зујање у једном или оба уха и да је двапут учесталије код дјевојака него код младића.

Истраживање је објављено 2014. године у међународној литератури и од тада није било нових истраживања, али, како наводи Белојевић, за четири године не могу се очекивати неке велике промјене.

“То није ствар која се мења из године у годину, тако да су резултати овог истраживања апсолутно релевантни и сада”, истакао је Белојевић.

Овај нови медицински феномен представља одбрамбени механизам унутрашњег уха на излагање високим нивоима буке у које спада музика, нарочито њено слушање преко слушалица.

Слушалице се држе у спољном ушном каналу и за унутрашње ухо ту нема никакве одбране пошто је ријеч о директном излагању акустичној енергији.

Зујање у уху је алармантан знак који претходи озбиљнијим поремећајима и зато савјетује да је и у слушању музике, као и у свему другом, умјереност веома важна.

Слушање музике преко слушалица, у просјеку један сат дневно, сасвим је довољно и то слушање на пола максималне снаге.

Истовремено на зујање у уху утичу и психостимуланси, а посебно амфетамин и екстази, али и дувански дим који је присутан на многим бучним мјестима, па је утолико и чешће зујање у уху код младих који посјећују ова мјеста.

Лијечење је углавном симптоматско јер се најчешће не зна прави узрок.

“Kада се слух једном уништи више се вратити не може. Онда се морају користити апарати, а то није лијечење – то је инвалидитет”, каже Белојевић.