Број новозапослених у БиХ је наставио да расте, мада нешто споријим темпом, али посебно алармантан податак је да је у БиХ све мање радника, највјероватније усљед имиграције, наведено је у дијелу најновијег кварталног Економског извјештаја о напретку Европске комисије за земље захваћене процесом проширења, пишу „Независне новине„.

Европска комисија, наиме, наводи да је у октобру прошле године забиљежено 15.000 радника више него у октобру годину раније, али је истовремено регистровано 34.000 мање запослених.

„Чињеница да је број регистрованих незапослених значајно већи него број новорегистрованих запослених имплицира смањење укупне радне снаге у БиХ за 1,2 одсто“, навели су у Европској комисији.Истовремено, како истичу, незапосленост младих и даље износи 60 одсто.

У Комисији сугеришу да је јавни сектор више трошио у 2017. години у односу на двије претходне године него што то показују званични подаци.Наиме, они указују на податке Централне банке да су јавни приходи у 2017. години порасли за осам одсто у прва три квартала прошле и претпрошле године. Такође, позивајући се на званичне податке, дошло је до значајног раста потрошње у трећем кварталу, посебно у дијелу који се односи на грантове, подстицаје и добра и услуге. 

„Посредни показатељи сугеришу мање улагање у инвестиције у односу на планове, дјелимично усљед политичког застоја, који је резултирао у кашњењима међународног финансирања“, наведено је у извјештају.
Европска комисија је истакла да бх  подаци показују раст производње од око три одсто, те индиректно указује на могуће статистичко уљепшавање података. 

Наиме, они истичу да прелиминарна анализа података о трошковима показује да је раст производње заправо износио мршавих 0,8 одсто. Како наводе, анализа података по потрошњи показује нестабилнију и слабију динамику раста са годишњим растом у првом кварталу од 0,3 одсто, паду производње од 0,6 одсто у другом кварталу и расту од 2,3 одсто у трећем кварталу 2017. године.

„Значајна разлика у бројевима на страни производње и на страни потрошње указује на проблеме у статистичком систему земље“, упозорили су у Европској комисији.

Према подацима Европске комисије, дефицит у трећем кварталу прошле године је износио 4,7 одсто, што је за 0,1 одсто више у поређењу са септембром 2016. године.

Добра вијест је раст извоза од 18 одсто у првих 11 мјесеци 2017. године у односу на само четири одсто у истом периоду претходне године. 

„Овај снажан раст у највећем дијелу је резултат јачег извоза у сусједне земље, превасходно у Хрватску и Словенију, чији удио у извозу износи укупно 5,2 одсто. Удио извоза у трговини с ЕУ, укључујући Словенију и Хрватску, износи 12 одсто укупног пораста, док је удио извоза ка земљама у западном Балкану износио 4,2 одсто“, наведено је.Додали су да је увоз робе широке потрошње у првих 11 мјесеци 2017. мање растао него њен извоз. 

Што се тиче директних страних инвестиција, оне су допринијеле са 2,2 одсто укупном бруто домаћем производу, у односу на 1,3 одсто у претходној години, а Хрватска, Аустрија и Саудијска Арабија су три земље из којих је дошло највише инвестиција.