Дом здравља Требиње, након више година, поново је постао свијетли примјер домаћинског рада, о чему свједоче редовне плате, уплате пореза и доприноса, као и позитивно пословање, рекла је Срни директор ове здравствене установе Бранка Драшковић.

Захваљујући заједничком раду, труду и разумијевању новог менаџмента и запослених, каже Драшковићева, ова здравствена установа је напокон изашла из тешке ситуације, у којој је била до прије нешто више од годину дана.

Она је потврдила да је менаџмент затекао дуг од 8.447.000 KМ, на који нису могли да утичу, али да су успјели да прошлу годину заврше без дуговања.

Драшковићева додаје да су прибјегли непопуларним мјерама када је ријеч о платама, али уз разумијевање радника.

„Плате смо смањили на најнижи коефицијент, што није било једноставно, али су радници схватили да је то једини начин да изађемо из ситуације у којој смо били. То је једно домаћинско пословање. Терет таквог пословања сносе сви запослени“, напомиње Драшковићева и додаје да је свима било најважније да се не доведе у питање ниво услуга које пружају пацијентима.

Она истиче да послије овакве стабилизације долази на ред подизање нивоа здравствене заштите, напомињући да је планирана куповина неколико апарата, од којих ће један бити гинеколошки, те обнова возног парка за потребе Хитне медицинске помоћи.

Средства ће, каже Драшковићева, обезбиједити Град Требиње и Дом здравља.

Kроз службе Дома здравља мјесечно прође од 12.000 до 14.000 пацијената, а у просјеку мјесечно буде 500 кућних посјета.

Радом менаџмента, који је на функцију ступио прије нешто више од годину дана, задовољни су и у Самосталном сидикату Дома здравља.

Предсједник овог синдиката Рајка Милинковић, која је и главна сестра у служби Хитне медицинске помоћи, потврдила је да су плате редовне, да се уплаћују доприноси и да нема пријема нових радника.

„Велика је разлика у односу на претходне године. Сада се не може десити да пацијента вратимо да купи лијек, јер их имамо“, истиче Милинковићева.

Оно што им недостаје и што треба хитно набавити, наглашава она, јесу возила за хитну службу, односно теренско возило, јер су постојећа стара више од 20 година.

„Пацијент нам је приоритет и желимо да до сваког стигнемо на вријеме, а веома је рискантно ако немамо возила која могу да одговоре потребама“, наводи Милинковићева.