Евро је званично пуштен у промет 1. јануара 1999. године, а званична ваута ЕУ постао је 2002.
 
Евро је службена валута у 19 од 28 држава чланица ЕУ. Увођење евра 2002. резултат је дугих припрема које су трајале скоро 40 година.

Европска централна банка и Европска комисија надлежне су за одржавање вриједности и стабилности евра, те за утврђивање критеријума за улазак држава чланица у еврозону.

Име ове валуте изабрано је у Мадриду 1995. године. Наводно је приједлог да се она зове евро добио више гласова од назива дукат.

Кључни критеријум био је да име мора бити исто у свим службеним језицима Европе, а униформност је сматрана виталном за знак који ће га представљати.

За разлику од старијих знакова других валута, који су еволуирали током вијекова, знак евра одабрала је посебно именована комисија.

Пред њих је постављен захтјев да се симбом мора састојати од три кључна елемента: мора бити високо препознатљив симбол Европе, мора надомјестити добро познате постојеће симболе валута у Европи и мора бити естетски угодан и једноставан за писање руком.

Евро је уведен као безготовинска валута, на примјер у електронским трансакцијама, у поноћ 1. јануара 1999. године.

Знак евра критикован је због његове сличности са старим логотипом америчке компјутерске компаније "Комодор".

Британска специјализована мјењачница "Травелекс" твдрила је да евро личи на сличан знак у кореспонденцији између подружнице и пословних партнера од 1989. године.

Услиједила је тужба против Европске комисије за кршење власништва над жигом.

Суд је на крају пресудио у корист Европске комисије, остављајући "Травелексу" да плати трошкове суђења, изражене баш у еврима.