Јадранско-јонски ауто-пут један је од најзначајнијих инфраструктурних пројеката за Херцеговину, који би требало да ријеши вишедеценијски проблем саобраћајне отцјепљености источног дијела Републике Српске.

Ово је данас у Требињу истакао Радован Вишковић, директор “Путева РС” након панела "Инвестиције које покрећу регион".

Он је навео да је циљ ове конференције повезивање земаља региона и усклађивање развојних планова, посебно када је ријеч о великим инфраструктурним пројектима.

“Подручје Херцеговине, посебно заинтересовано за реализацију Јадранско-јонског ауто-пута, који би повезивао Трст и Солун у дужини већој од 1.100 километара, пролазећи и кроз БиХ, односно Републику Српску. Већ смо радили одређену пројектну документацију на бази идејног пројекта и траса којима би тај ауто-пут у будућности требало да прође кроз Републику Српску. Он свакако дотиче Требиње и представља веома значајну инвестицију за Херцеговину", рекао је Вишковић.

Овај саобраћајни правац, како је рекао, омогућиће повезивање Херцеговине и Требиња са Коридором "Пет це", као и са мрежом ауто-путева према Србији и Европској унији.
“Република Српска има осам варијанти којима би се протезао тај ауто-пут, а прва је била да је Равно контакт из Федерације БиХ, што је сада промијењено и то је Столац, што на и одговора. Уважили смо захтјеве начелника херцеговачких општина и грађана да не уништавамо Попово поље као бисер Херцеговине по коме је она позната. Због тога ћемо трасу помјерити тако да не пролази кроз пољопривредно земљиште", навео је Вишковић.

Он је додао да би сада, кад је улазна тачка ове магистрале Столац, траса требало да буде усмјерена према платоу Леотара, потом према подручју испод мјеста Моско, на пут који повезује Билећу са Требињем и даље ка обилазници око Требиња, даље према Црној Гори.
“У наредном периоду биће урађен идејни пројекат за нову трасу, након чега ће Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове евидентирати парцеле преко којих би ауто-пут требало да пролази.
Након тога слиједи израда плана парцелације и урбанистичко-техничких услова, а тај документ би, надам се, требало да буде упућен Народној скупштини Републике Српске већ на јесењем засједању", рекао је Вишковић.