Фармацеутска индустрија је повећала цијене појединих лијекова како би компензовали мањак зараде коју су остваривали на лијековима којима је након усвајања Правилника о цијени лијекова укупна цијена смањена, тврди Биљана Тубић, помоћник директора Агенције за лијекове БиХ у Сектору за лијекове.

Међутим, чини се да није проблем само у томе што грађани данас за поједине лијекове плаћају више цијене од оних прије ступања овог правилника, већ и то што је, како тврди Тубићева, појединим лијековима који се издају на рецепт и који су регулисани овим правилником цијена остала иста као и прије његовог усвајања.

“Одређени лијекови су и у ранијем периоду имали велепродајне цијене у нивоу максималних израчунатих на основу одредби правилника”, појаснила је она.

И у Фонду здравственог осигурања РС имају сличне оцјене, уз напомену да засад имају податке за првих 15 дана од почетка примјене правилника, те су додали да ће прецизну оцјену моћи дати након што буду имали податке о цијенама три мјесеца након почетка примјене правилника.

“Оно што сада можемо рећи јесте да пројекција трошкова за лијекове који се издају на рецепт не показује знатно смањење због примјене новог правилника”, нагласили су они.

Лазар Продановић, члан стручног савјета Агенције за лијекове БиХ, оцјењује да ефекти смањења цијена лијекова неће значајније позитивно утицати на буџет грађана, те истиче да је штета што није био усвојен коефицијент од 0,95 одсто у односу на важећи коефицијент један. Подсјећања ради, цијена лијекова по важећем правилнику добија се сабирањем цијена у Србији, Хрватској и Словенији, која се дијели са три и множи са коефицијентом један.

Продановић упозорава да проблем нису само правилник и цијене које су њиме прописане, већ и висина велепродајне и малопродајне марже. Продановић каже да су апотекарске марже у појединим кантонима у ФБиХ 25 одсто, док је апотекарска маржа у РС на висини од око 20 одсто.

“Велепродајне марже би са осам требало смањити на око пет одсто, или да се код скупљих лијекова маржа значајније смањи, а да код јефтинијих лијекова остане на нивоу од осам одсто”, истиче Продановић.

Осим тога, како он каже, накнаду за обраду лијекова треба смањити са 1,4 марке на макар пола тог износа, или, како наводи, овај непотребни намет потпуно укинути. Такође, он истиче да би било крајње вријеме да се порез на додану вриједност за лијекове смањи на износ од седам до максимално десет одсто.

“Све у свему, грађани ће у укупном збиру можда на крају и имати нешто нижу цијену, али тај износ на годишњем нивоу према коефицијенту један неће бити ни приближно колико је Свјетска банка предлагала, а Србија ће и даље имати значајно ниже цијене”, истиче Продановић.

Миодраг Фемић, предсједник Струковног синдиката доктора медицине РС, такође истиче да је чињеница да су потпуно исти лијекови у Србији вишеструко јефтинији него у БиХ.

Зорица Тасовац, власник једне апотеке и фармацеут, с друге стране тврди да је правилник у потпуности испоштован и да су цијене лијекова прилагођене иако су, како тврди, многи апотекари претрпјели штету због тога што су лијекове које су набављали по вишим цијенама морали продавати по нижим у складу са правилником. Што се тиче лијекова који нису покривени правилником, она каже да нема сазнања да је дошло до повећања цијена. Тасовац истиче да се ту можда ради о препаратима у слободној продаји који се не могу дефинисати као лијекови.

“Ми имамо преко 2.000 лијекова и не могу са стопостотном сигурношћу тврдити да је баш сваки од њих усклађен, али тврдим да у мојој апотеци ниједан лијек није поскупио или, да се оградим, ја нисам примијетила да је дошло до поскупљења”, навела је она.