Поред европских модерних хаљина ту су присуствовали многи у народним ношњама. Дјевојке су држале лепезе, а на посебној свиленој пантљици привезану књижицу у коју су исписивале редослијед игара и имена каваљера којима су коју игру обећалe. Биле су то прилике да се дјевојке надмећу у грациозности, вјештини покрета и елеганцији. Биле су то гламурозне и помпезне церемоније.

Последњи Светосавски бал одржан је у Билећи 1914 године.

Сјетих се некадашње комшинице, предратне госпође козметичарке, с помадама за вјечну младост. У ормару је чувала плишане вечерње хаљине, а у резбареној кутији преостали накит јер је већину тога замијенила у вријеме прве појаве динара. Данима је живјела од успомена протеклог времена, све док беспарица није пресрела чежњу. Са сјетом је причала о светосавским баловима који су се одржавали сваке године поводом Савиндана. За балове су се припремали током цијеле године. Поред европских модерних хаљина ту су присуствовали многи у народним ношњама. Дјевојке су држале лепезе, а на посебној свиленој пантљици привезану књижицу у коју су исписивале редослијед игара и имена каваљера којима су коју игру обећалe. Биле су то прилике да се дјевојке надмећу у грациозности, вјештини покрета и елеганцији. Биле су то гламурозне и помпезне церемоније.

КОЛОВОЂА

      Посебан миљеник тадашње вароши коловођа на светосавским баловима био је млади учитељ Лука Стијачић Брада, који ће стасати у великог учитеља и просвјетитеља. Био је пријатељ краља Александра Карађорђевића. Када су 1935. године италијански фашисти отпочели империјалистички поход на Абеснију, Лука је послао телеграм цару Хајле Селасију у којем је изразио жељу да његова војска побиједи агресора. Остало је записано да је посљедњи светосавски бал и светосавска академија у Билећи одржана уочи Савиндана 1914. уз успјешно извођење Балканске царице уз учешће врсних глумаца аматера: Николе Мијановића, Косте Милошевића, Сава Хамовића, Војислава Гаћине, Богдана Мијатова, Славке Кокољ, Даринке Џомбе, Славке Димић, Савете Папић и других бројних глумаца.. Било је то вријеме  достојанства, културе понашања и изржавања пристојности..

Светосавски бал у Бечу чува традицију српских балова

Светосавски поклони

Пред Други свјетски рат, један од шест студената који је из Билеће кренуо пут Београдског универзитета био је Голуб Куреш. Његов колега Крсто Табаковић, касније познати стручњак у југословенском шумарству, присјетио се студентских дана када је за Дан светог Саве, великог школског светитеља, у првој Краљевини Југославији ђацима и студентима држава дијелила поклоне и помоћ. Причао је како су многи од њих настојали да се представе као сиромашни па су, да би доказали своје лоше материјално стање, пред комисијом облачили један те исти подерани капут. Тај капут био је толико познат члановима комисије, да је један од њих рекао: „Па када ћете већ једном промијенити тај капут?“ Ипак, сви који су облачили тај капут добили су по неку помоћ. Једино Голуб Куреш није мијењао свој капут. Од тада па до краја свог живота остао је примјер поштења, честитости, али и скромности.

Тај осјећај за светковине и друге манифестације у Билећи датира још из почетка деветнаестог вијека, када су младе дјевојке из угледних билећких породица данима спремале улоге и успјешно глумиле у позоришним представама: „Балканска царица“, „Бој на Косову“, „Данак у крви“, „Кнежеву вечеру“ и друге. А представе и забаве биле су организоване у хотелима: Униону, Мандлу, Корзу, Балкану, Бристолу.

И данас се у Билећи обиљежава Савиндан и слави као дан општине, али сасвим другог каратера прилагођеног времену у којем живимо. Проћи ће доста времена да би се наставило с традицијом свтосавских српских балова у Билећи.

Текст: Војо Гњато/Слободна Херцеговина