У оквиру Сајма књига у Андрићграду је одржан округли сто “Језик, књижевност, музика: поезија и музика Боре Ђорђевића”, посвећен овогодишњем добитнику “Велике награде Иво Андрић” коју додјељује Андрићев институт.

На округлом столу је истакнуто да је Ђорђевићева поезија обиљежила многе генерације и да се показао као изврстан музичар и пјесник.

Новинар и музички критичар Петар Пеца Поповић говорио је о креативној линији која је оставила трага и сковала српски језик од Бранка Радичевића, преко Боре Ђорђевића и са искуством Марчела.

- Говорим о људима који су промијенили и говорни и пјеснички језик у музици. Ђорђевић 45 година дјелује у језику и оставио је велики траг. Он је најнаграђенији учесник у рокенролу који је писао пјесме - истакао је Поповић.

Он је оцијенио да су Радичевић, Ђорђевић и Марчело оставили судбоносне трагове на овом пољу.

- Да није било Радичевића, Ђорђевића и Марчела не би бећарци и староградске пјесме ушли у нашу традицију. Без Боре Ђорђевића домаћи рокенрол не би био тако храбар, тако луд и тако бескомпромисан, а без Марчела не би ушао у 21. вијек - оцијенио је Поповић.

Он је напоменуо да Марчело заступа оно што многи људи не разумију, заступа говор хип-хопа, који је у овом моменту најутицајнији говор у музици у свијету.

Лингвиста Милош Ковачевић говорио је на округом столу о рими као доминанти у поезији Ђорђевића.

- Ово је један од ријетких скупова на којем можемо говорити о Бори Ђорђевићу као кантаутору и човјеку који је аутор својих пјесама на два плана, као музичар извођач и аутор пјесама - рекао је Ковачевић.

Ковачевић каже да се може говорити о врло специфичном скупу који се бави поезијом у музици и музиком у поезији.

- Оно што повезује музику и поезију је ритам, а основна јединица ритма је рима. Рима претпоставља еуфонију и основно је средство пјесничког језика - нагласио је Ковачевић.

Према његовим ријечима, еуфонија, звучна сагласност обогаћује поезију.

- Римоване ријечи морају на неки начин да се супротстављају. Узмите један од стихова Боре, један од парадоксних његових реминисценција гласи: “Рат је немој ништа да бринеш, сигурно ћеш да погинеш”. Замислите бринути и погинути - то је међусобно повезано и то се римује. Зар је нормално да се неко не брине зато што ће да погине - упитао је Ковачевић.

Бора Ђорђевић је рекао да је бивша Југославија била плодно тло за рокенрол и да је “довољан разлог за песму - све и свашта”.

Поносан сам што је моја поезија ушла у лектиру, али и уџбенике - истакао је Ђорђевић.
Сајам књига
У Андрићграду је 2. јула почео трећи Сајам књига, још једна од великих идеја Емира Кустурице, чији је циљ представљање продукције издавача из Републике Српске, Србије и свијета, као и издавача образовне, школске и стручне литературе и издања из области религије и теологије.

Организатор трећег Сајма књига је Андрићград у сарадњи са Андрићевим институтом и београдским Сајмом књига, уз покровитељство предсједника Републике Српске Милорада Додика.