У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС и Општине Невесиње 10. и 11. јула биће прослављена 140. годишњица  Херцеговачког устанка познатог као Невесињска пушка.
У оквиру манифестације  биће обиљежена  још два значајна догађаја из историје невесињског краја – Улошки устанак из 1882.године и први оружани отпор против фашизма 1941. године у селу Дрежањ.

Делегације Општине и Општинске борачке организације  у петак ујутро код  спомен обиљежја у Кифину Селу, Моринама, Биограду  Дрежњу и Трусини упалиће свијеће.

Централна свечаност „Невесињске пушке“ биће одржана на Градском тргу са почетком у 20:30 часова. Долазак у Невесиње су најавили високи републички званичници, представници борачких организација и бројни гости.  Културно-умјетнички програм је конципиран у духу изворности и традиције са добро укомпонованим историјским цртицама и музичким садржајима. Наступиће КУД „Невесиње“, оркестар састављен од невесињским музичких умјетника, хор ОШ „Ристо Пророковић“, вокални солисти Миливоје Граховац, Јелена Грубачић, Марија Пејичић и Горан Дука и народни гуслар Мирослав Шиљеговић.

Прије централне свечаности у Градској галерији биће отворена изложба портрета „Хероји Херцеговине“ ауторке Биљане Ристић која је на чудесан начин, на каменим плочама,  осликала највиђеније јунаке Херцеговачког устанка.

У суботу, 11. јула код Споменика невесињским устаницима у Крековима  у 10:00 часова биће служен парастос, а након тога ће републичке и општинске делегације положити цвијеће.

Током саборовања у Крековима  биће приређена  такмичења у соколским дисциплинама: бацање камена с рамена, потезање конопа и потезање клипа.

Потомци невесињских устаника више од једног вијека окупљају се да би се присјетили храбрости јунака који су се одважили да се супроставе тада највећој свјетској сили - турској царевини. Прије тачно десет година у обиљежавање овог значајног датума из српске историје укључио се и Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС чиме је ова светковина у Невесињу добила републички значај.

Три невесињске пушке – понос Невесиња

 Прва "Невесињска пушка" избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.

Резултат овог рата било је признање независности Србије и Црне Горе, те аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године.

Друга "Невесињска пушка", познатија као "Улошки устанак", избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног "Војног закона" о обавезном служењу војске младића из БиХ.

"Невесињска антифашистичка пушка" представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јули.