Никшић: Основано Удружење Бањана и Рудињана | Херцег Телевизија Требиње

Магазин - Култура

Никшић: Основано Удружење Бањана и Рудињана

Датум:07.02.2015.

У Никшићу је у суботу 7. фебруара 2015, основано Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“.

Удружење је основано са циљем његовања, проучавања и афирмације културног и духовног наслеђа, коју баштине Бањани и Рудињани и шире никшићки крај, Црна Гора и Херцеговина и цијело српство. Друштво носи име Митрополита дабро-босанског хаџи Саве Косановића, па ће један од циљева Удружења, како се чуло овом приликом, бити и чување успомене на личност митрополита Саве Косановића, афирмација његовог дјела и духовних завјештања, као и других знаменитих личности са ових простора.

Оснивачкој скупштини је присуствовао велики број Бањана и Рудињана који, иако живе у другим мјестима Црне Горе, Србије и Републике Српске, остали су везани за своје коријене, своју традицију, језик и културу.

Скуп је поздравио Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, иначе један од покретача иницијативе да се оснује поменуто Удружење, истичући да је Митрополит Сава Косановић велика личност као духовник и национални дјелатник, као човјек богате културе, великих прегнућа, али и велике жртве, страдалник, изгнаник, доброт.вор и покровитељ свега што је било добро за српски народ .

Владика је изразио наду да ће ово друштво, уколико себи постави достижне циљеве, моћи да прерасте у праву народну институцију.

„Мислим да ће нас мудрост Митрополита Саве Косановића упутити на то да наше Удружење зацрта достижне циљеве да ради у континуитету и, уз помоћ бањко-рудинске слоге, прерасте у институцију која ће дати свете и благословене плодове“, казао је Епископ Јоаникије.

Друштво Бањана и Рудињана допринијеће обједињавању, слози и заједништву с обзиром на то да их се велики број иселио, те на тај начин помоћи да се рођаци, кумови, пријатељи и комшије не забораве, поручио је Владика.

Др Војислав Миљанић, предсједавајући у раду оснивачке скупштине, је рекао да је становништво старе Херцеговине вјековима живјело у слози и пријатељским односима, узајамно се помажући и дијелећи добро и зло. Заједно су учествовали у многим биткама, витешки бранећи, ханџаром и гуслама, своју слободу и достојанство, прадједовску вјеру, језик и писмо.

Миљанић је изразио увјерење да ће се преко новоформираног невладиног и непартијског Удружења „Владика Сава Косановић“, које сједињује чланство некадашње три капетаније, касније општине, створити услови за потпуније изучавање и расвјетљавање прошлости овог недовољно изученог подручја, и водити рачуна о унапређивању културе у свим областима на овим просторима.

За предсједника Удружења Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“ изабран је Бранислав Баћовић, предсједник Извршног одбора је Михаило С. Миљанић, предсједник Савјета др Благота Мркајић, а новопокренути часопис „Љетопис Бањана и Рудињана“ уређиваће књижевник Милутин Мићовић.

Претходно, истог дана, у Саборном храму Светог Василија Острошког служена је Литургија и помен блаженопочившем Митрополиту Сави Косановићу, а Преосвећени Владика Јоаникије је са свештенством и вјерним народом помен хаџи Сави Косановићу одслужио и на његовом гробном мјесту, код цркве Светих Петра и Павла у старом никшићком гробљу, гдје су Митрополитови земни остаци пренијети из Улциња 2003. године.

Сава Косановић је рођен на празник Светог Саве 1839. године у селу Миљанићима у Бањанима у источној Херцеговини. Митрополит дабробосански био је у периоду од 1881. до 1885.

За време свога кратког управљања Сарајевском митрополијом митрополит Сава Косановић је радио на обнављању и подизању цркава и манастира. Неке од новоподигнутих и обновљених цркава и манастира које је освештао митрополит Косановић су: Црква Светог Илије на Сокоцу, црква у Бусовачи, манастир Моштаница, манастир Рмањ. Да би се супроставио унијаћењу од стране аустроугарске власти, радио је на обнављању свештеничког кадра. Његовим заузимањем основана је Конзисторија (духовни суд) и отворена Богословија у Сарајеву.

Вријеме у коме је живио митрополит Косановић, било је за Србе изузетно тешко. Римокатоличка пропаганда, потпомогнута окупационим властима, није бирала средства у борби против митрополита Косановића. Последица тог сукоба била је његова оставка. Двадесет четири најугледније личности написале су телеграм цару Фрањи Јосифу I у коме га моле да митрополита Саву задржи на трону сарајевских митрополита. Митрополит Косановић је био пензионисан са 3.000 форинти годишње.

Послије пензионисања и повлачења са трона влада му није дозволила да остатак живота проведе на свом имању у близини Сарајева. У томе је нарочито неумољив био министар финансија Калај. Путовао је у Цариград, Јерусалим, Свету Гору, Беч, Египат, Београд, Сполун, Црну Гору.

Иако је живио изван Босне, митрополит Косановић је пратио шта се тамо догађа. Када је год тражена помоћ за подизање споменика некој значајној српској личности или оснивано неко српско друштво, он је био међу првим приложницима. 1902. године у Сарајеву је основано друштво „Просвјета” које је имало за циљ да помаже српске ђаке у средњим и високим школама, а Митрополит је друштво материјално помогао.

И поред многобројних личних проблема налазио је времена да се бави научно-истраживачким радом. Своје радове објављивао је у „Јавору“, „Источнику“, „Гласнику српског ученог друштва“, листу „Словинац“, и „Босанској вили“. Значајни су његови описи старих ћириличких књига и рукописа. Објављивао је натписе са старих надгробних споменика као и записе са старих књига. Публиковао је путописе: „Пут на Синај“; успомене: „Помени из манастира Житомислића“; мемоарски текст: „Из мемоара Протопоп Недељка“; чланке: „О богумилима”, „Пропаст манастира Бање”, „О босанским архијерејима”, о епархијама: Дабробосанској и Захумско-Херцеговачкој. Његова пјесма „На Јордану” пјевана је уз гусле, што говори о његовој популарности у народу. У богословске радове спадају: „Кратки животопис Свете првомученице и равноапостолне Текле”; „О појасу Свете Богородице” и „Оглас са двери”.

Био је члан Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, почасни члан Свесловенског добротворног комитета у Петрограду, Антрополошког друштва у Бечу, Књижевног одбора Матица Српске, редовни члан Одбора музејског друштва у Сарајеву и дописни члан Царског и краљевског повјеренства за уметничко-историјске споменике у Бечу.

Упокојио се 1903.године у Улцињу.

Од митрополита Косановића је сачуван жезал у Старој сарајевској цркви, сребрена чаша на Цетињу и један штап у манастиру Острогу на коме пише: „Штап је дрво са ријеке Јордана, држаљка грана мавријског дуба, подарен митрополиту Сави од игумана Св. Саве Освећеног у Палестини 1885. године.”

У историји, Сава Косановић је остао запамћен по великом националном, верском и културном прегалаштву у доба када је петвјековно турско ропство замјенила аустроугарска окупациона власт. Тешка борба против прозелитизма Римокатоличке, уније и асимилационе политике окупаторске власти, резултовала је немогућношћу дужег останка митрополита Саве Косановића на месту митрополита Дабробосанских.

Пише: Сенка Чоловић - Шумић

Категорија: Култура

Шта Ви мислите о овоме?

НАПОМЕНА: Садржај објављених коментара не представља ставове Херцег РТВ већ само аутора коментара! Молимо читаоце да се суздрже од вријеђања, псовања и вулгарног изражавања!

Најчитаније у овој категорији: