Предсједник Републике Српске Милорад Додик посјетио је данас новоизграђени храм у Пребиловцима. Заједно са Владиком Захумско-херцеговачким и приморским Григоријем обишао је ову светињу која ће бити освештана 8.августа. Финални радови на овом храму су у току.

Додик је рекао да су многи мислили да су убили Пребиловце, али да је најважнија порука ових дана да су Пребиловци живи и да живи успомена на оне који су страдали.Он је истакао да би Пребиловци требало да буду мјесто помирења и мјесто у коме би почела да се пише једна нова историја.

"Неколицини нас остало је да својим ентузијазмом направимо храм који ће бити посвећен жртвама Пребиловаца и цијелог овог краја. Желимо да заокружимо спиралу злочина", рекао је Додик.

Он је нагласио да су људи овдје убијени само зато што су били Срби, а да су њихове кости уништене из истог разлога.

"Ово радимо да бисмо подсјећали и на први, и на други, и на сваки злочин који је почињен над српским народом", поручио је предсједник Републике Српске данас из Пребиловаца.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је да су Пребиловци постали свето мјесто.

Он је позвао све Србе којима је стало до опстанка српског народа да дођу у Пребиловце 8. августа у 8.00 часова када ће Његова светост патријарх српски Иринеј освештати Храм Васкрсења Христовог уз саслужење двадесетак владика и око 200 свештеника.

Предсједника и Владику дочекао је мали број садашњих мјештана овога села. Милорад Бато Сухић нам је рекао да овај храм доста значи за село и сигурно је да ће да подстакне велики број људи да се врате у Пребиловце јер ипак живот тамо постоји. Сухић нам је рекао да је из његове породице страдало укупно 30 чланова.

Пребиловци су једно од четири села у свијету која су највише страдала у Другом свјетском рату а страдало је 826 мјештана овога села.

У Пребиловцима је у првим данима августа 1941. године страдало 85 одсто житеља, највише жена, дјеце и старих.

Храм је саграђен на мјесту Спомен-костурнице у којој су њихове кости, након 50 година, 1991. године нашле мир. Али, не задуго. Већ 1992. Спомен-костурницу миниарала је хрватска војска, а мошти уништила.

Бојан Носовић