Марко Николић је био глумац који је сваку улогу знао да изнесе као да је рођен баш за њу. Био је колега који је, како кажу они који су сарађивали са њим, на сет увијек доносио добру енергију, пуно хумора и анегдота, али и вриједних савјета млађој генерацији. Али прије свега је био човек који је савршено савладао ону најтежу вјештину у животу – знао је како да живи у тренутку, да прати своје срце и да се на крају не каје ни због чега.

Чувени глумац, који је јуче преминуо у 73. години, иза себе је оставио бројне улоге по којима ћемо га памтити и преко којих је ушао у домове широм Србије и свима нам освојио срца. Ипак, како то обично бива са заиста великим људима, оставио нам је и нешто своје мудрости, коју би требало да послушамо што прије, јер Николић није био само драмски умјетник, већ и прави умјетник живота. Тако је у једном од последњих интервјуа, који је дао у мају 2018. за магазин Глоссy, дао једну од најбољих дефиниција љубави.

“Kад је ријеч о духовности и правој, искреној љубави, нисам бирао. Није било битно да ли је позната или непозната личност, да ли је уметница или спортисткиња, да ли је висока, ниска, мршава, дебела. Kад ми се нешто свиди у њој, могло је њих петсто да ми скрене пажњу како нисам нормалан, не би вриједило, јер ја сам себи нашао нешто што ми је интересантно. Не знам да ли на жалост или на срећу, али три пута сам се женио и имам троје дивне деце из та три брака. Не могу да кажем како ми је жао што нисам имао десет жена и десеторо деце, било би превише. Мада, понекад кад моји наслиједници имају проблеме, дође ми да гласно питам ко каже да су деца радост и зашто се радујемо кад их добијемо! Цијелог живота само бринеш, јер и кад су дјеца добра, брига је ваљда родитељу усађена. А дјеца то схвате тек кад и сами постану родитељи”, испричао је Николић.

Наравно, уз велику љубав често иде и велика патња, па тако ни Николић није остао имун на то. Али није се стидио да призна када му је тешко.

“Растурао сам се од патње. Било нас је тројица глумаца у Народном позоришту који смо доста пили. Онај први каже да пије од радости, ја кажем да пијем од жалости јер сам стално патио, а тај трећи каже да пије од ујутро”, испричао је глумац анегдоту.

Гига Моравац, што је улога по којој ће Николића многи заувијек памтити, знао је да воли и да пати – двије ствари које данас многи или не знају, или се плаше да се у њих упусте. Али до самог краја је говорио да се не каје ни због чега, јер све је то живот.

“Kад бих почео да размишљам, све би се, што каже мој омиљени Оливер Драгојевић, свело на то да кад скупиш шта је било, цијели живот у једну пјесму стане. Е мени се сада тако чини. За чим да жалим? Више бих провео времена набрајајући за чим да жалим него што сам уопште провео живота, јер сам изузетно љубопитљив и заинтересован за све живо на свијету”.

Једна од његових најистакнутијих особина, на коју је подсјетила и Цеца Бојковић након његове смрти, јесте управо то што је био љубопитив и свестран – још једна од оних ствари на које многи од нас забораве и закуцају се само у једну ствар. Не и Марко Николић.

“Био је толико свестран. Он је имао широк круг интересовања, њега није занимала само глума. Човек је са њим могао о свему, о разним темама да прича. Био је радознао и отвореног ума. Био је и поуздан пријатељ, прави”, испричала је Бојковић за “Блиц“.