У Градској галерији у Невесињу синоћ је уприличена промоција збирки пјесама, "Дах вјечности" и "Мирис чежње", наше суграђанке Анжелике Николине Кучинар.

Као што је током писања у пјесме уносила снажне емоције, Анжелика је и синоћ, говорећи своје стихове, отворила и срце и душу. Вјешто укомпоновани музички тонови пјесмама су дали додатну љепоту.

Изводе из рецензија професора Радомира Ћука и Ђорђа Дабарчића читала је руководилац Галерије Нада Илић.

Збирка пјесама "Дах вјечности" саткана је од два циклуса пјесама. У првом циклусу пјесникиња нам доноси поетске слике препуне српског страдања у вијеку иза нас и, како каже професор Ђорђе Дабарчић, оне "чине ову збирку пјесама свједочанством које се не може и не смије изгубити у замршеном колоплету историје". У другом циклусу пјесама ове збирке Анжелика Кучинар износи пред читaоце слике завичаја и њој драгих људи, богато украшене љубављу и топлином.

Осврт на збирку "Дах вјечности" дао је и писац Веселин Гатало.

"У својим пјесмама Анжелика Кучинар не крије очи пуне суза док пише о патњи људској, дјечијој, мајчинској, носи их као ордење на увид свима који још нису изгубили сузе, саосјећања и страх за властиту бесмртну душу", записао је Гатало.

Збирка пјесама "Мирис чежње" љубавног је карактера, о чему најбоље свједоче ријечи из рецензије професора Ратомира Ћука: "Кад збирка ’Мирис чежње’ стигне у руке знатижељника, они ће пронаћи у њој себе, трептаје властитих дамара, вратити у сјећање све љубави и радости, све оно што су снивали и о чему сањају".

Атмосферу у Градској галерији синоћ су осим стихова, које је говорила ауторка, употпунили звуци клавира, виолине и гитаре у извођењу Марије Радовић, Марије Пејичић, Василија Кучинара, као и прелијепи глас младе солисткиње Антонеле Пејичић.

Ауторка Анжелика Кучинар захвалила се својим Херцеговцима на указаној пажњи и подршци.