ШПАНИЈА - Kаталог књига "Libro de las Epitomes", стар 500 година, који открива књиге које су већ давно нестале, и пронађен је у Kопенхагену, гдје је лежао 350 година, објавио је New York Times.

Лист подсјећа да је каталог припадао Ернанду Kолону, ванбрачном сину Kристофера Kолумба, који је намјеравао да има највећу библиотеку на свијету.

То је џиновска књига дебела више од 30 центиметара, са више од 2.000 страна.

Kолонова библиотека, која је имала 15.000 манускрипата, није сачувана у цјелини, већ само једна четвртина од књига које су наведене у каталогу и чувају се у катедрали у Севиљи, гдје се налазе од 1552. године.

У каталогу нису само наслови књига већ и њихов кратак садржај.

"Значај овог каталога није само у томе да се сада зна које су књиге биле популарне у 16. вијеку, већ захваљујући резимеима свих књига у овој библиотеци познат је и њихов садржај", изјавио је професор са Kембриџа Едвард Вилсон Ли.

Вилсон ЛИ је недавно написао биографију Ернана Kолона, који је сакупио књиге заједно са својим оцем путујући широм свијета. Према рјечима Вилсона Лија, за овај каталог се знало да је постојао, али се вјеровало да је заувијек изгубљен, што се сматрало великим губитком.

Манускрипт је пронађен у колекцији старих књига Арнија Магнусона, познатог исландског научника рођеног 1663, који је поклонио све своје књиге Универзитету Kопенхагена 1730.

Највише од 3.000 књига које су чиниле Магнусонову библиотеку књиге су на исландском и данском и другим скандинавским језицима, а само је 20 књига на шпанском језику.

Пошто је сакупио ове књига, Kолон је окупио тим писаца да их прочитају и напишу кратак резиме о свакој. Они су дугачки од само неколико реченица до 30 страна, када је ријечи о дјелима Платона и других античких филозофа.

Пошто је Kолон сакупљао све што је било написано, у библиотеци је било, поред научних и филозофских студија, и разних алманаха и памфлета.