.jpg)
.jpg)
.jpg)
Млада невесињска пјесникиња Милица Радовановић низ литерарних награда из основне школе наставља и као гимназијалка.
На престижном Међународном фестивалу поезије и кратке приче „Душко Трифуновић“ у Новом Саду заслужила је трећу награду у категорији средњошколаца. Занимљиво је да је своју прву награду Милица добила такође на манифестацији која носи име познатог српског пјесника. Било је то на „Данима Душка Трифуновића“ на Палама када је прије двије године започела своју стазу успјеха.
Од тада до данас на свим значајнијим литерарним конкурсима у региону Милица је освајала признања, а како ствари стоје млада невесињска пјесникиња и даље ће одушевљавати поклонике поезије и своје суграђане.
Награђена пјесма :
Послије разочарења
Шта бива послије разочарења?
Замијене ли прошле, неке мисли нове
или једна другу уморно у стопу прате,
ако једна каска друга је сачекује и зове?
Увуче ли се у срце мир и спокој неки?
Јесу ли ноћи саткане од мирних снова
или неизговорена ријеч на уснама стоји
и нијеми уздах због бившег бола?
Да ли бивши бол може да боли?
Могу ли се ноћи у коштац с њим да ухвате?
Или се само на стази будућих дана,
испомажу, сустижу и неуморно прате?
Не никада се, и ништа не заборавља.
Срце је кутија сваштара што све чува.
Угаси се ватра али још дуго тиња
и иза ње остане бар једна гранчица сува.
Неке боли никад не зацијеле.
На челу због њих остане дубоко усађена бора.
Тек временом с њима се научи да живи.
Привидном равнодушношћу да тако бити мора.
И никада не говорим више како боли.
Сад сам као раскошна, звијезда сјајна.
Себи сам већ дуго брига и истина,.
Послушала сам!Другима сам тајна!
Шта Ви мислите о овоме?