У амфитеатру Факултета за производњу и менаџмент Требиње вечерас је представљена књига Ми знамо судбу – антологија српског пјесништва о националном страдању у двадесетом вијеку, коју је приредио академик Ранко Поповић.

Поповић је рекао да књига садржи српску поезију и обухвата вријеме Балканских ратова, Први и Други свјетски рат, увијек страдално Косово као пјесничка тема од 1945. године до данашњих дана, затим рат који је пратио распад бивше Југославије и на самом крају вијека, рат НАТО-а против Србије 1999. године.

Он је додао да је овом антологијом обухваћено више од 150 пјесника и око 300 пјесама.

“До самог склапања књиге трагао сам за пјесмама које говоре о злочинима у источној Србији, о страдању нашег свијета по логорима у Добоју, Жегару код Бихаћа и другим логорима, тако да сам се запитао да ли је иједан српски пјесник писао о томе. Њихова суштина је да су били први концентрациони логори у свјетској историји, који су плански отварани за уништавање једног народа”, нагласио је Поповић.

Према његовим ријечима, 20. вијек запамћен је по историји логора коју су креирали нацисти и совјетски комунисти, а о српском страдању од аустроугарске монархије нико није рекао ни ријеч.

Ранко Поповић рођен је 1961. године у Залому код Невесиња. Школовао се у Сарајеву гдје је 1985. године дипломирао на Филозофском факултету. Магистрирао је 1990. године на Филолошком факултету у Београду, а 2005. докторирао у Бањалуци.

Запослен је на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци као редовни професор за предмет Српска књижевност 20 вијека.

Поповић је аутор књига “Завјетно памћење пјесме”, “Чин препознавања”, “Огледи о српском пјесништву”, “Хумор у Андрићевим романима”, “Огледи о српској прози 20. вијека”, “Горка ведрина Истока”, “Чланци и прикази”, “Педесет година позоришта Приједор”, а уређивао је и едицију Завода за уџбенике Републике Српске “Пјеснички избор”.

О књизи су говорили академик Бранко Летић, доц. др Владан Бартула и приређивач.