Крсна слава је за православне Херцеговце највећа светиња и за све породице обиљежавање кућног заштитника представља  посебан догађај који прате разни обреди и обилна гозба.

Свечану трпезу већ су спремили  Вујичићи, Милошевићи, Драгићи, Обиђановићи, Папићи, Пејановићи, Томичићи и Ћеклићи који сутра прослављају Свету Петку.

Невесињске породице празновање настављају  31.октобра када православни вјерници обиљежавају празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Лучиндан је крсна слава Аћимовића, Бојанића, Дабарчића, Ивезића, Кундачина, Мрковића, Пекеза, Петковића, Пиљевића, Појужина, Ремета, Рула, Шешлија и Шиљеговића.

Новембарске светковине почињу Митровданом - Даном општине Невесиње и крсном славом Општинске борачке организације и Соколског друштва “Невесињска пушка”.Свети Димитрије се са посебним поштовањем обиљежава у Невесињу, а 8.новембар је датум за који су везане најсветлије странице историје овог краја.

Иначе, у новембру као ни у којем другом мјесецу, има чак 14 крсних имена, то јест слава. Поред већ поменутог Митровдана невесињске породице обиљежавају и Ђурђиц, Аранђеловдан, Мратиндан и Матијевдан. Свети архангел Михило као заштитник обиљежава се у 50 невесињских породица и по броју свечара је на четвртом мјесту. Најраширенија слава је Никољдан који се прославља у 91 породици што обухвата приближно трећину становништва општине. Јовањдан се прославља у 80, а Ђурђевдан у 65 невесињских породица. Најрјеђе српске славе у Невесињу су Мратиндан, Свети Вартоломеј , Свети мученик Агатоник и Свети Климент који се обиљежавају у  по једној породици.

Поред крсне славе неке породице прислужују још један дан у години који је везан за неки црквени празник. То чине она братства којима се тог дана десило нешто изузетно лијепо или нешто лоше. Тај дан се у већини невесињских породица готово ни по чему не разликује од крсне славе.

У Босни и Херцеговини има скоро 6.000 српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену. Ковачевић је најраширеније српско презиме у Би Х. Куриозитет је да је за ово презиме, које је доста распрострањено и у Невесињу, везано чак двадесет различитих слава.

Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети и благ дан, записао је у Рјечнику Вук Караџић. Данас је крсна слава обичај да поједине породице и родови сматрају својим заштитником једног хришћанског светитеља и уз посебне обреде и гозбу прослављају његов празник. Иначе, трагове овог обичаја имали су сви Словени, па и Индоевропљани, Трачани, стари Грци, Илири, Римљани и други.Али , као крсна слава одржао се  прије свега код православних Срба, а до прије неколико деценија и свих Македонаца. Спорадично су крсну славу имали и Хрвати у Херцеговини, средњој Босни, Лици и Далмацији. Има је такође код Арбанаса католика, а под српским утицајем било је и код Румуна.

Поријекло крсне славе ни до данас није довољно расвијетљено. Све досадашње хипотезе могу се свести на два основна гледишта. Једно предање сматра да је крсно име успомена на дан  када су многобожачки преци појединих породица прешли у хришћанску вјеру, а друго гледиште је анимистичко које у крсној слави види један култ предака.