Dučićev duh je živ u srpskom rodu i trajaće dok je svijeta i vijeka, rekao je Božidar M. Glogovac.

Udruženje Trebinjaca “Jovan Dučić” u Beogradu obeležilo je 72-u godišnjicu smrti velikog Knjaza od pjesnika.
Ispred njegove biste na Kalemegdanu prisutnim Trebinjcima, njihovim prijateljima, kao i učenicima i nastavnicima OŠ “Jovan Dučić” u Beogradu, obratio se ponati hercegovački pjesnik Božidar M. Glogovac.

Biti pesnik znači umeti svirati na instrumentu čovekove duše: Božidar M. Glogovac

- Biti pesnik znači umeti svirati na instrumentu čovekove duše; smoći snage i reći; Evo ovo nije moje. Ja sam to našao u sebi i poklonio vama. Za razliku od drugih ljudi koji se rađaju žive i umiru pjesnici se rađaju i žive – citirao je Božidar M. Glogovac samog Dučića dodajući da je njegov duh živ i postojan i da će u srpskom rodu trajati dok je svijeta i vijeka.

- Zahvaljujući ljudima dobre volje Trebinje mu se odužilo podizanjem Gračanice u kojoj je naš Duka našao svoj mir, a pod patronatom Udruženja Trebinjaca u Beogradu, koje nosi njegovo ime, podignut mu je spomenik preko puta Njegoša.
Ta dva gostostasa srpske duhovnosti imali su posthumno istu sudbinu, sahranjivani su nekoliko puta. Sada, kada su se konačno skrasili na svojim uzvišenjima: Njegoš sa Lovćena svojim epom, a Dučić sa Crkvine svojom lirikom, ukrste poglede, a to se dešava nad Orjenom i nije čudo što nad tom planinom munje sijevaju najblistavije.
Glogovac nije zaboravio ni Beograd.

– I grad Beograd se dostojno odužio Jovanu Dučiću. Pored ulice koje je dobio i ustanova koje nose njegovo ime, evo ovdje je postavljena njegova bista- na najljepšem brijegu Beograda ispod koga se rijeka Sava grli sa Dunavom.

Ispred Dučićeve biste: Neđo Maksimović, Mirjana Stepanović, Rade Petrović i Božidar M. Glogovac

U odsustvu predsednika udruženja Žarka J. R atkovića, koji je ove godine bio gost na Dučićevim večerima poezije u Trebinju, čast da polože cvijeće ispred biste Jovana Dučića dobili su: Rade Petrović i Neđo Maksimović (ispred Udruženja) i Mirjana Stepanović, pedagog OŠ “Jovan Dučić” u Beogradu.

Ispred Šantićeve biste: Mišo Rupić, Obrad Ćuk i Mirko Butulija

Trebinjci nisu zaboravili ni Aleksu Šantića, drugog Hercegovca čija je bista preko puta Dučićeve.
- Reklo bi se da ova dva pobratima i vrla Hercegovca međusobno gledaju i iščuđavaju šta se to danas dešava sa kulturom naroda kome oni sami pripadaju – zaključio je Božo M. Glogovac.
Cvijeće ispred Šantićeve biste položili su Obrad Ćuk, Mirko Butulija i Mišo Rupić.
Učenici OŠ “Jovan Dučić” izmamili su pažnju prolaznika i turista izvodeći dobro uvežban program pod dirigentskom palicom nastavnice Dubravke Tomić.

Neđo Maksimović i Žarko Butulija

Da i u odsustvu predsednika Udruženja sve fukcioniše u najboljem redu pobrinuo se Žarko Butulija.

Pored pomenutih, među pristunima na Kalemegdanu mogli su se videti: Slobodan Marinković, Miladin Milošević, Nada Đoković, Jovo Drobnjak, Veliša Miljanović, Miljan Svorcan, Jovan Ignjatić, Mišo Adžović,  Zoran Janjić, Boro Krkelić i mnogi drugi…

Izvor: Slobodna Hercegovina