Професор Богословског факултета Светог Василија Острошког Дарко Ђого поручио је са Светосавске академије у Фочи да је Светосавље пут у коме се учествује не по биолошким датостима, да оно није никада теорија крви и тла већ искуство Христове Крви и Тијела.

Ђого је у светосавској бесједи истакао да је у богатој српској историји Свети Сава један од свега неколико великих личности који су успјели да уједине и у том јединству преображавају животну силу, витализам народа који живи кроз вијекове понекад још сасвим пагански, непреображен и још некрштен.

„Свети Сава је ухристовио сваки наш пут преображаја животног начела српског народа, пут који води ка Хиландару и Студеници, ка Косову и Грачаници“, бесједио је Ђого.

Он је навео да два слоја српског бића и идентитета памте Светог Саву и да се он уткао у њих подједнако и нерасплетиво.

„Један ток почиње сам Сава и настављају га /у житијима/ Теодосије и Доментијан и његов брат Стефан Првовјенчани, а други ток започиње опет Сава, а настављају га народни приповједачи и пјевачи, народно памћење које је у њему видјело путеводитеља и доносиоца свјетлости“, рекао је Ђого.

Према његовим ријечима, колико је у првом кључу Свети Сава неуморни организатор и надзорник црквеног живота и народног морала, толико је у другом току он исконски жрец једног јединог и истинитог Бога, интуитивни проналазач унутрашњих извора и вода које, праћен вуковима, изгони на површину српске земље.

„У оба тока он је слуга Божји и неуморни путник и оно што му је најтеже измиритељ завађене браће, непрекидни опоменитељ оног непреображеног у човјеку, како би се преобразило и саобразило Христовом лику и своме боголику“, навео је Ђого.

Он је напоменуо да Свети Сава није био само византијски каноничар и испосник нагнут над књиге, већ уз све то и трибун, дипломата, економ и путник кроз све српске земље, те да никада није губио органску везу са својим народом и никада није престао да му буде брат, да би му божанским надахнућем био отац.

Свети Сава је, истакао је Ђого, надвремени лик и вјечити идеал не зато што је постојао као модел, као античка фигура савршених пропорција или као платоновски свемудри Сократ, већ зато што се од дана духовног рођења уткао у међубратске размирице, у славе и коледа, у просвету и политику, у бригу да Српчад расту племенитија од својих очева, да Срби уче из сваке распре и недоумице божанску науку праштања, помирења, слоге.

„Народ га је зато смјестио у сваки свој, ма и најмањи посао и недоумицу, као мјеру правичности и честитости, као путоказ како живјети – као мјеру живота. Управо зато што се погружио у то море народног живота светогорац и тиховатељ Сава умио је да псалтирска духовна стања и искушења преточи у лијекове за нашу свакодневицу, да споји оно „помилуј ме, Боже, по великој милости твојој и по обиљу милости твоје очисти безакоње моје…“ са нашим кошевинама, купљевинама, сјелима, кумствима и раскумљивањима, свадбама, крштењима и опијелима“, рекао је, између осталог, Ђого у светосавској бесједи.

Начелник општине Фоча Милан Вукадиновић истакао је да је Свети Сава био један од ријетких који су ишли испред свога времена и који је рушио баријере и зидове који ограничавају слободно људско биће.

„Тако и наша дужност треба и мора да буде рушење зидова знања, спајање духовног и културног с практичним знањем, јер људско биће без духовности и културе шта је друго него обична љуштура. Манастири су били центри духовности и образовања, али не треба заборавити да је Савина визија да поред манастира морају бити и болнички објекти, схвативши да се човјеку као бићу морају лијечити и душа и тијело“, нагласио је Вукадиновић.

Он је поручио да је жеља и дужност локалне заједнице да ђацима и њиховим учитељима, наставницима и професорима врати вјеру да знање јесте моћ и да не смије остати скучено у учионицама, већ да мора бити непрекидно и цјеложивотно усавршавање и улагање у себе.

„Нација која нема образовану омладину, нема ни будућност“, истакао је Вукадиновић.

За рецитацију о Светом Сави, а затим и за опроштајно писмо вољеном владики црногорском Амфилохију, које је прочитао уз доста жара и емоција, дванаестогодишњи Милош Богдановић из Херцег Новог добио је овације публике, а уз њега су Светосавску академију увеличали и дует Јована Бојанић и Пеђа Харт из Источног Сарајева, црквени хор „Побратимство“ из Фоче и рецитатор Лазар Јеремић из Сребренице, ученик фочанске Богословије Светог Петра Дабробосанског.

Традиционално даривање златником прворођене бебе, а то је ове године Никола Тадић од оца Милана и мајке Мирјане, изостало је јер су родитељи били спријечени да дођу на свечаност, па ће начелник Вукадиновић, како је саопштено, накнадно за њих организовати пријем у општини.

На Светосавској академији је истакнуто да је општина Фоча у прошлој години издвојила 130.000 КМ за пронаталитетну политику, тачније за вантјелесну оплодњу, исплату породиљама у чијим породици нико не ради, затим породицама за треће и свако наредно дијете, као и плаћање пренаталних тестова трудницама.

Исти износ за те намјене планиран је и у овогодишњем буџету.

Светосавску академију, у сали Градског позоришта, организовали су фочански Центар за културу и информисање и локална управа.