.jpg)
Момо Капор је оставио неизбрисив траг у српској књижевности. Наредног викенда у Београду на Врачару ће бити свечано отворен и трг чувеног Херцеговца. Присјетимо се његових цитата који никога не остављају равнодушним.
„Човек може да нађе колико год хоће пријатеља са којима ће да прича, али мало је оних са којим ће да ћути.“
„Усамљеност није у томе што смо сами, него у томе што не постоји ништа за чим чезнемо.“
„Многима би се допао да се ниси трудио допасти се свима.“
„Никада немамо довољно времена за оне који нас воле, већ само за оне које ми волимо.“
„Звезде падају и дању, само то многи нису у стању да виде.“
„Човек може да каже да му живот није промашен ако може бар једну једину ствар да уради боље од других.“
„Сви они, који траже нешто важно, нешто драгоцено, нешто што су давно изгубили, корачају на исти начин. Познаћете их по томе што их на улици ништа друго не занима: само гледају испред себе, само гледају и траже, траже…“
„Љубав… Она је тешка као болест и када човек има среће да је преживи, заувек му остану ожиљци који пробадају у одређено време; при помену неког имена, у неком бледом предвечерју, уз музику коју смо некада заједно слушали, чак и при летимичном погледу на улични сат под којим смо се састајали.“
“Можда се срећа састоји у томе да на време престанемо са трком за срећом? Да стигнемо до живота пре но што нам лекари забране пушење, алкохол, храну, купање, сунчање и љубав?”
„Тражи се једна половна недеља, без вести о несрећама и ратовима! Траже се пријатељи, макар дотрајали, сви они ишчезли, расељени, изгубљени, пожењени, траже се сви они што су нас разносили комад по комад, део по део: делове нашег времена, наше љубави, траже се да врате љубав!“
Шта Ви мислите о овоме?