У требињској Народној библиотеци вечерас је промовисан роман “Седам крстова” нашег суграђанина Велибора Шиповца, који је из штампе недавно изашао у издању Књижевне заједнице “Јован Дучић” и требињског одбора Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета”.

Према ријечима аутора, његова осма књига и други роман у литарарном опусу „трагична је приповијест о оцу и шест синова који су положили своје животе за православну вјеру“ у доба насилне исламизације, коју је уз пријетње и нуђење привилегија проводила турска управа.

„Основ приче је старо усмено предање које живи у Херцеговини, а које сам у роману поткријепио и историјском нотом. Оно о чему предање говори заиста се и догађало, па није битно што је овдје чак седам глава из једног домаћинства пало за православну вјеру, а што су други поднијели мању жртву. Немјерљив је значај сваке жртве и све оне једнаке су пред Богом“, рекао је Шиповац.

Један од рецезената издања књижевник Чедо Баћовић рекао је да је прича, иако у роману ситуирана у стару Херцеговину, безвремена, казујући о онима што нису хтјели да превјере и који су радије за своје име и вјеру давали своје главе.

„А то је оно најдрагоцјеније што су некад стари Херцеговци давали у ону залагаоницу звану слобода. Некад постављам питање – да ли су могли другачије? Могли су, како је и Његош рекао у једном стиху – ‘Потурчи се плахи /страшљиви/и лакоми’. Имали су они и ту другу опцију. Зато, ми као потомци тих великих људи дужни смо да баштинимо њихова дјела и да не       заборављамо њихове жртве. Не би смјели само да останемо мали потомци великих предака или како би почивши пјесник Чедо Вуковић написао – ‘црно томе ко само потомак остане‘“, рекао је Баћовић додајући да је и романескна прича Велибора Шиповца својеврсни литерарни обол овом памћењу, а коју је млади аутор „зналачки обрадио, а лијепим херцеговачким језиком, са пуно једре народне фразе, испричао“.

Организатори промоције су Књижевна заједница „Јован Дучић“, требињски одбор „Просвјете“ и Народна библиотека Требиње.

Извор: Радио Требиње