У Музеју Херцеговине вечерас је одржано књижевно вече и промовисана књига „Супер. Није ту.“, аутора Миодрага Топића, књижевника који већ три деценије живи у Канади. Књига говори о недостајању и носталгији, која, како каже аутор, увијек прати оне који су у дијаспори, али је ипак проткана дозом хумора који не дозвољава препуштање песимизму.

Топић је требињској публици приближио свој стваралачки пут и однос према књижевности.

„Поезију сам почео да пишем још као врло млад. Када сам постао познат, али само у ужој фамилији, шира фамилија је закључила да би пјесник требало да има разбарушену косу. Пошто тај услов нисам испуњавао, рекли су ми да би било боље да почнем да пишем кратке приче. Тако сам и урадио, а временом сам схватио да књижевност није нешто чиме треба оптерећивати друге, него нешто што човјек ради због себе, из игре и потребе да сачува језик и свијет из којег потиче“, истакао је Топић.

Он је појаснио зашто је промоција организована баш у нашем граду и захвалио свима који су заслужни за вечерашњи догађај. Промоција је у Требињу, зато што волим Требиње, зато што сам требињски зет и што овдје имам пријатеље и родбину. Посебну захвалност дугујем Музеју Херцеговине, директору и свим запосленима који су ме, без икакве велике најаве и помпе, дочекали и омогућили да вечерас будем у овом прелијепом простору. Иначе, један случајан сусрет у кафани са Елисом Бекташем је довео до вечерашњег догађаја, а потом је наш заједнички пријатељ Амер Володер пристао да дио ове приче изнесе на свој начин. И Жељку Ковачу, који нас редовно дочекује у својој башти и чекаоници, дугујем захвалност, јер је и он дио ове наше мале приче,“ додао је Топић.