Na policama Biblioteke, koja je za oko 170 godina postojanja stekla veliko knjižno bogatstvo, danas se nalazi 1,3 miliona različitih publikacija, a rariteti u ovoj ustanovi nisu nikakva retkost.
 
Biblioteka je ranije bila namenja samo akademicima, koji danas imaju svoju čitaonicu izdvojenu od „obične“, na čijim je vratima istaknuto upozorenje članovima da će ukoliko im zazvoni telefon ostati bez članske karte.
 
Biblioteka ima 2.500 članova, među njima su mahom profesori univerziteta i naučni radnici, ali sve česće i studenti, otkrila je zamenica upravnika Biblioteke SANU Danka Kuželj.

Biblioteka SANU je naučna biblioteka, u kojoj se najviše čitaju opšte enciklopedije i naučni časopisi, mada korisnici često traže i knjige koje su vezane za tradiciju i istoriju, poput hronike sela i istraživanja vezana za etnologiju.
 
Članovima ove biblioteke uskraćena je mogućnost da knjigu „pozajme“ i odnesu kući na nekoliko dana da je prouče. Naime, samo određeni broj knjiga može se izneti (i mora vratiti istog dana), a kao osiguranje ostavlja se lična karta.

Posebno mesto u Biblioteci SANU pripada fondu Stare i retke knjige i legatima, navela je Kuželj i ukazala da su knjige koje je poklonio Dimitrije Tirol 1842. godine prve zabeležene u fondu.
 
Za Biblioteku je, prema njenim rečima, od izuzetne važnosti lična biblioteka Vuka Stefanovića Karadžića. Reč je o 49 Vukovih knjiga – a to je jedino što je sačuvano od njegove biblioteke.
 
Kuželj je napomenula da posebnu vrednost u ovoj zbirci ima primerak prvog izdanja Rječnika iz 1818. gde su na marginalijama Vukove rukopisne beleške sa izmenama i dopunama koje će ući u drugo izdanje iz 1852. godine.
 
Zbirka stare i retke knjige broji oko 3.500 naslova, u oko 8.000 primeraka.
 
Postoji mnogo značajnih izdanja koja se mogu naći u Biblioteci SANU. Na primer, u Biblioteci se čuvaju dve inkunabule, Apijanova Rimska istorija iz 1477. godine i Lukanusove Farsalije iz 1498. godine, navela je Kuželj.
 
Regulament iz 1771. godine, kojim je Marija Terezija dala privilegije stanovništvu Vojne krajine. Kako je istakla, prema dosadašnjim saznanjima, to je je jedini sačuvani primerak štampan crkvenom ćirilicom.

Jedan od rariteta je, kako je dodala, i knjiga Raska Petrovića „Afrika“ iz 1930. godine sa njegovim originalnim crtežima.
 
Biblioteka SANU ima ukupno 37 posebnih biblioteka i legata u kojima je oko 50.000 knjiga. Pojedini legati, kao što je legat Branka Chopića imaju „specijalan tretman“ i čuvaju se u spomen sobama.
 
U posebnoj „sobi“ u kojoj se čuva Chopićev legat, pored njegovih knjiga, nalaze se i fotelje, trosed, radni sto, police, sešir, pisaća mašina, kao i dve pepeljare koje je koristio.
 
Ćopićev legat je među najznačajnijima. Kuželj je u tu kategoriju smestila i legat Milana Jovanovića Batuta, Milutina Milankovića, Danila Kiša, Marka Ristića, Milana Dedinca, Vaska Pope…

Ona je ukazala da je legat Marka Ristića jedan je od najvrednijih. On broji oko 10 hiljada bibliografskih jedinica, mahom vezanih za nadrealistički pokret u Francuskoj i kod nas.
 
Vrednost njegovog legata je pre svega u velikom broju retkih primeraka knjiga, knjiga sa posvetama autora, kao i u numerisanim primercima koji su štampani u malom tiražu, namenjeni uskom krugu prijatelja.

Neprocenjivu vrednost ovoj biblioteci daje prvo izdanje Didroove Enciklopedije u 35 tomova, objavljeno izmedju 1751. i 1780. godine, istakla je Kuželj.

U Ristićevom legatu su i knjige sa posvetama najvećih srpskih i francuskih pisaca 20 veka – Ive Andrića, Isidore Sekulić, Dobrice Ćosića, Branka Ćopića, Oskara Daviča, Rastka Petrovića, Miroslava Krleže, Pola Elijara, Andrea Bretona, Žan-Pola Sartra, Luja Aragona..
 
Zamenica upravnika Biblioteke SANU je napomenula da je oko 70 odsto fonda na stranim jezicima i da se te publikacije najčešće nabavljaju razmenom iz inostranstva.
 
Razmena je započeta još 1847. godine, a danas Biblioteka obavlja razmenu sa oko 800 ustanova u svetu i to je jedan od načina obnavljanja fonda knjiga, ukazala je Kuželj.

Najveći darodavci Biblioteke, smeštene na međuspratu zgrade SANU u Knez Mihailovoj ulici, su Zavod za udžbenike i Službeni glasnik, a od 2012. najnovija domaća izdanja nabavlja putem otkupa Ministarstva kulture i informisanja.

Izvor: Agencije