Мјештани јужних мостарских насеља Косор, Мало Поље, Ортијеш, Ходбина, Лакшевине и Кочине поручили су са данашњег протесту у насељу Косор да ће "живим зидом" бранити своја имања због трасе ауто-пута која пролази преко њихових имања и уништава најплоднији дио долине Неретве, а многе од њих по други пут оставља без крова над главом.

Мјештанка Косора Нура Штајн, која је повратник у ово мјесто каже да они не дају своју земљу.

- Неко је урадио овај пројекат да би ставио новац у свој џеп. Ми смо оштећени на све могуће начине. Не дамо политици да се у ово мијеша. Ја ћу прва бити у "живом зиду", нико са машином неће проћи преко моје земље. Тражим од суграђана да подрже ову борбу - рекла је Штајнова.

Она је нагласила да је више од 3.000 људи потписало петицију против ове трасе и напоменула да је било још рјешења. "Ово је најплоднија земља. Не дамо да се ауто-пут гради на овом простору", поручила је Штајнова.

Повратник у Мало Поље Љубица Аџовић каже да су након рата дошли на рушевину, обновили кућу, засадили земљу, а сада хоће да им је поруше. "Мучимо се, нико не ради у државном послу, живимо од земље. Ми немамо гдје ако нам поруше кућу. Ауто-пут нам цијепа све на пола", наводи Аџовићева.

Славко Берберовић из насеља Ортијеш каже да су повратници очајни и да ће ова траса довести до исељавања.

- Међународна заједница нам је рекла да се враћамо, а сада нас тјерају. Зар се није ауто-пут могао градити брдом. Ја нећу никоме потписати да ми одузму земљу. Они су дошли и побили колце у наша имања, а нико нас ништа није ни питао, ни обавијестио - нагласио је Берберовић.

Посланик у Парламенту Федерације БиХ Ахмед Џубур каже да су грађани дошли да дигну глас на флагрантно и незабиљежено кршење законских норми чији резултат ће бити егзодус становништва који на том простору живи деценијама.

- Нетранспарентном одлуком која је донесена у кафани на овом подручју желе да се направити пут, а не постоје никакве предиспозиције да се он прави из демографских, еколошких, здравствених, пољопривредних и других разлога. Ово се мора хитно зауставити, овдје није неколико незадовољних, већ неколико десетина незадовољних људи. Ово се не тиче неколико насеља, већ цијелог Мостара, јер је ово инкубатор будућих карцинома, а прије свега незабиљежен егзодус српског становништва са овог подручја - нагласио је Џубур.

Он каже да се од "Аутоцеста" захтијева да врате ствари у законски оквир. "Тражимо јавну расправу, јер би доказала да овај простор ни у ком смислу не одговара. Сви они који су креирали овај договор с циљем да се направи коридор и растјера становништво са ових простора морају се вратити у законски оквир", поручио је Џубур.

Маја Поповац, професор на Грађавинском факултету Универзитета "Џемал Биједић" у Мостару, објаснила је да је задња траса за коју је направљена јавна расправа - траса преко Подвележја која је много лакше остварива, јер иде чврстим тлом.

Осим тога траса кроз Подвележје, објашњава она, резултирала би тиме да неразвијена подручја добију нови инпут.

- То би значило дуплу одрживост и за овај дио који је агрокултурни рај, а у исто вријеме би Подвележје и источна Херцеговина добили бољи контакт са остатком свијета и цијели регион би имао просперитет - појаснила је Поповчева.

Она је упозорила да никада нису направљене ваљане процјене, те да мјештани и грађани Мостара траже јавну расправу и стратегију.

- Надам се да ће сви грађани Мостара и Херцеговине схватити колико ово све генерално пролази кроз њихово двориште, без обзира што овдје немају кућу и виноград. Морају схватити да будућност њихове дјеце лежи у здравом окружењу. Било је ту људи који су се бавили струком, али није се ишло дубоко у проучавање опција, мени је то на нивоу површне анализе - рекла је Поповчева.

Траса ауто-пута кроз јужна мостарска насеља првобитно је била планирана преко брда изнад града, али је задњих неколико година два пута мијењан и сада је уцртана кроз најплодније земљиште на југу Мостара и то највећим дијелом преко српске земље.

У борбу против ове дионице укључило се и Удружење Срба повратника из кога наводе да ће реализација овог пројекта довести до новог исељавања Срба са овог подручју, али реакције надлежних нема.