Од изградње аеродрома у Требињу неће се одустати, потврдио је за Фактор градоначелник Требиња Мирко Ћурић. Не види разлог да државе у региону спречавају његову изградњу, јер ће исти бити важан сегмент у саобраћајној комуникацији и имаће велики утицај на привреду и развој не само Требиња, већ читаве Херцеговине, Републике Српске и БиХ. Ради се, појашњава Ћурић у разговору за наш магазин, о озбиљном вишемилионском пројекту Српске и Србије, који ће бити спроведен у складу са свим релевантним законским регулативама из области градње и заштите животне средине. Стога, нема основа, како наглашава, за поједине тврдње из Дубровника, које су политички мотивисане, јер је идеја о изградњи требињског аеродрома готово па старија од аеродрома у Чилипима. Ћурић објашњава за Фактор да ни коронавирус није спријечио туристе да посјете град који има више од 270 сунчаних дана у току године.

ФАКТОР: Како коментаришете најаве дубровачких власти да ће спријечити изградњу аеродрома у Требињу?

Ћурић: Изградња аеродрома у Требињу је питање од виталног интереса не само за Требиње, већ за Републику Српску и цијелу БиХ.

Пошто је ријеч о унутардржавном питању, не видимо разлоге да државе у региону инхибирају или спречавају изградњу, посебно ако имамо у виду да се ради о озбиљном вишемилионском пројекту који ће бити спроведен у складу са свим релевантним законским регулативама из области градње и заштите животне средине.

ФАКТОР: С тим у вези, постоји ли основ за тврдње градоначелника Дубровника Мате Франковића, или су разлози против требињског аеродрома неке друге природе?

Ћурић: Аеродром у Требињу није нова идеја. Иницијатива је била актуелна и педесетих година прошлога вијека, међутим, политика тога времена се побринула да аеродром ипак буде изграђен у Чилипима.

Требиње тада није било препрека Дубровнику, па исто тако очекујемо да политика овога времена, односно актуелна власт у Хрватској, не буде препрека изградњи требињског аеродрома.

Приликом изградње биће испуњени сви неопходни услови, грађевински и еколошки, у складу са пројектном документацијом и елаборатима на основу којих ћемо реализовати цјелокупни пројекат.

Наравно, оно што смо чули од градоначелника Дубровника упућује на политичке мотиве које не можемо сматрати оправданим, јер данас није могуће градити ни најобичнији индивидуални објекат, а да нисте испунили услове за изградњу и заштитили животну средину.

Тако да коментар да ће аеродром угрозити извориште ријеке Обле нема упориште у реалној ситуацији, јер је изградња аеродрома у Требињу велики пројекат у коме ће бити испоштована свака процедура, а радиће се према стручним елаборатима који јасно прописују мјере заштите животне средине, као и свим законским и еколошким стандардима.

ФАКТОР: Да ли ће се због свега одустати од заједничког пројекта Републике Српске и Србије у вези са изградњом аеродрома Требиње?

Ћурић: У питању је пројекат од кључног привредног и економског значаја за Требиње, али и за шире подручје.

С обзиром на то да се географски налазимо на самом југу државе, аеродором представља важан сегмент у нашој саобраћајној комуникацији и имаће велики утицај на привреду и развој не само Требиња, већ читаве Херцеговине, Републике Српске и БиХ.

Управо из разлога што аеродром у Требињу није искључиви интерес уже заједнице, већ се тиче напретка и развоја на вишим нивоима, бићемо истрајни у нашим намјерама да он, након више од седамдесет година од иницијалне идеје, буде изграђен у Требињу.

ФАКТОР: Противника изградњи аеродрома у Требињу, нажалост, има и у БиХ, јер је и министрица иностраних послова Бисера Турковић на недавној сједници Савјета министара повукла сагласност на првобитни меморандум о сарадњи Србије и БиХ у вези са овим пројектом. Како то коментаришете?

Ћурић: Имајући у виду чињеницу да ће изградња аеродрома имати повољан утицај како на Републику Српску, тако и на читаву БиХ, не би требало да ико у БиХ буде препрека изградњи.

У свијету глобалних кретања и убрзаног повезивања, саобраћајна инфраструктура је од виталног значаја за развој, али и за опстанак људи на овим просторима.

Очекујемо да ће сви нивои БиХ власти показати одговорност и спремност да нас подрже, без обзира на личне или политичке преференције појединих министара у Савјету министара БиХ.

Не видим ниједан ваљан разлог да било ко из БиХ спречава пројекат, посебно ако имамо у виду да званични представници Републике Српске никада нису спречавали пројекте у Федерацији.

Ово је управо пројекат захваљујући којем ћемо се боље повезати са регионом и свијетом и пројекат којим ћемо задржати нашу омладину, отворити нова радна мјеста, унаприједити привредну слику и побољшати стандард, а то свакако треба да буде довољан мотив, али и обавезујућа одговорност сваког министра у Савјету министара, па тако и госпође Турковић.

НОВА РАДНА МЈЕСТА

ФАКТОР: Шта би аеродром значио не само за ваш град, већ и регију,Републику Српску и Србију?

Ћурић: Аеродром ће унаприједити развој Требиња, Републике Српске и БиХ по више основа.

У првом реду омогућиће нам бржи привредни раст, посебно у области туризма у коме биљежимо одличне резултате, а чији ће позитивни ефекти сасвим сигурно имати повољан утицај и на окружење.

Као важан инфраструктурни пројекат саобраћајног повезивања, изградњом аеродрома омогућићемо бољу конекцију са Херцеговином и јужним дијелом Републике Српске и подићи ниво инвестиција у Требињу.

Као што сам већ рекао, очекујемо да ће се проширити тржиште рада, отворити нова директна и индиректна радна мјеста и побољшати укупна привредна слика Требиња и Херцеговине.

Захвални смо Србији што се опредијелила да финансијски подржи овај пројекат који уједно представља знак добре сарадње, уважавања и жеље да читав регион напредује.

БОЛНИЦА И ДУХОВНИ ЦЕНТАР МРКОЊИЋИ

ФАКТОР: Који важнији привредни и инфраструктурни пројекти очекују Требиње у наредном периоду?

Ћурић: У наредном периоду, осим аеродрома, планирамо и низ других капиталних пројеката којима ћемо унаприједити опште услове живота и стандард грађана.

То су пројекти који се такође односе на повећање привредних капацитета као нпр. изградња слободне зоне у Требињу и пословне зоне Волујац у којима ћемо омогућити низ различитих погодности за пословање привредних субјеката.

У погледу унапређења саобраћајне инфраструктуре, имамо велике пројекте изградње источне и западне обилазнице којима ћемо додатно унаприједити путну комуникацију са Требињем, а у погледу здравствене заштите планирамо пројекат изградње нове болнице.

Такође, у наредном периоду намјеравамо наставити све потребне радове на изградњи Духовног центра Мркоњићи и радове на ревитализацији Старог града у Требињу.

ПРВО ТУРИСТИЧКО МЈЕСТО СРПСКЕ

ФАКТОР: Да ли се туристи, након путних и других ограничења усљед пандемије коронавируса, поново у већем броју враћају у Требиње и која су туристичка очекивања за наредни период?

Ћурић: Требиње из године у годину биљежи изузетне резултате када је ријеч о посјетама туриста, због чега и носимо епитет првог туристичког мјеста у Републици Српској.

Корона је, као и свугдје у свијету, утицала на број посјета Требињу, али не значајно.

Према нашим подацима, у 2019. години забиљежили смо посјете туриста из преко 90 земаља свијета и 100.000 ноћења, док смо у 2021. години такође имали сличан податак – око 100.000 ноћења у сезони.

Ови подаци говоре да је Требиње изузетно атрактивно туристичко мјесто и то нас мотивише да се даље развијамо, повезујемо, градимо и радимо на унапређењу наше понуде, јер смо свјесни да у овој области постоји изузетан развојни капацитет.

Требињски туризам се посљедњих година значајно трансформисао.

Концепт транзитног туризма одавно је превазиђен, јер се све већи број туриста опредјељује да борави у Требињу више дана и да одавде посјећује градове и мјеста у региону.

То нас јако радује и због тога имамо потребу да унапређујемо туристучку понуду, креирамо нове садржаје који могу бити интересантни потенцијалним туристима и посјетиоцима, а да све то буде квалитетно, економски оправдано и добро за нашу заједницу и шире окружење.