Скупштина града у послијеподневном наставку сједнице донијела је одлуку о оснивању Фонда солидарности, те утврђивању посебне накнаде за солидарност, коју ће за пуњење овог фонда издвајати привредни субјекти регистровани на подручју Требиња.

Циљ оснивања фонда, како је образложено у одлуци, биће „додатна помоћ социјално угроженим категоријама грађана, пољопривредним произвођачима, те помоћ економско-развојним пројектима и програмима Града Требиња“.

Освојена стопа накнаде за солидарност је 0,5% од укупно оствареног прихода у претходној пословној години, а обавезу плаћања имају сва требињска привредна друштва, јавна предузећа и физичка лица која обављају професионалну или занатско-предузетничку дјелатност са преко 50 хиљада КМ годишњег прихода.

Против ових одлука били су одборници ПДП-а и СДС-а уз тврдње да су одлуке незаконите јер скупштина нема надлежност да утврђује нове порезе, те контрадикторне јер ће супротно од зацртаног циља да ствара услове за економско-развојне пројекте – бити дестимулативне за привредни развој, узроковати гашење привредних субјеката или њихова пресељења у друге средине.

Одговарајући на примједбе из опозиционих клупа, градоначелник Требиња Лука Петровић рекао је да је циљ ових одлука да се обезбиједе додатна средства „за подстицаје у пољопривреди и развој руралних средина, обнове кућа, помоћ социјално угроженим категоријама, помоћ за лијечење и друга социјална давања“, чиме би се социјална компонента буџета у значајној мјери растеретила – а новац из градске касе значајније преусмјерио у развој и инвестиције.

„Капитални приходи градског буџета данас достижу износ од 8 милиона КМ, али се само 3,6 милиона КМ враћа назад у капиталне инвестиције, а чак 4,4 милиона иде у потрошњу – за социјалне обавезе и плате запослених. Ово је прилика да то промијенимо и да узмемо ваздух за један нови инвестициони замах већ у наредној години“, рекао је Петровић, додајући да ће обезбјеђени вишак средстава у буџету бити инвестиран у инфрастуктурну изградњу, развојне пројекте и подстицај предузетништва.

Петровић је рекао да је укупан годишњи приход требињске привреде око 800 милиона КМ, што значи да би Фонд солидарност требало да наплати око 4 милиона КМ по основу накнаде за солидарност.

Накнада неће бити удар на предузетништво у Требињу, тврди Петровић додајући да се највећи дио обавеза по накнади односи на привредне субјекте електроенергетског сектора и компанију „Свислајон“.

„Енергетски сектор у укупном приходу учествује са 550 милиона, а компанија ‘Свислајон’ са 150 милиона КМ. Обавеза по основу ове накнаде за предузетнике са 51 хиљаду годишњег прихода износи само 250 КМ годишње“, појаснио је градоначелник.

Он је додао да ће привредни субјекти чије би пословање могло бити угрожено усвојеном стопом накнаде, попут трговаца и шпедитора са малом маржом, имати бонусе које ће утврдити управни одбор Фонда солидарности, што значи да овом накнадом неће бити опорезован њихов цјелокупни приход.

Петровић је напоменуо да се Фонд солидарности оснива на четири године, са могућношћу да се стопа накнаде за солидарност мијења сваке године.

Скупштина је донијела и одлуку о оснивању новог јавног предузећа „Рад“ Требиње, а претходно и престанку рада јавне установе „Требињестан“.

Ново градско предузеће, поред описа послова некадашњег „Требињестана“, бавиће се и грађевинско-занатском дјелатношћу, чиме ће се, како је појашњено, на бројним пословима чији је наручилац Град Требиње остварити уштеде, јер неће бити потребе да се ангажују приватни грађевинци.

Градоначелник Петровић је појаснио да је план да се јавно предузеће временом оспособи да ствара и сопствене приходе ангажманом на пројектима других послодаваца, а као мјера социјалне политке Градске управе – грађевинске и занатске услуге „Рад“ ће пружати бесплатно социјално угроженим породицама.

Одлуком о оснивању за в.д. директора предузећа „Рад“ именован је Лазар Прцовић.

Мјесне заједнице иду у реорганизацију

Након што је одбацила информацију о раду мјесних заједница у 2016. години, Скупштина је усвојила нацрт нове одлуке о мјесним заједницама на подручју града Требиња и упутила га у јавну расправу.

Реорганизација рада, како је речено, значајно ће оснажити функцију мјесних заједница, која ће у пуном капацитету имати улогу посредника између потреба грађана и политике Градске управе.

Градоначелник Лука Петровић појаснио је да ће се након проведених јавних расправа и доношења одлуке – бити проведени избори за предсједнике и чланове савјета у свим мјесним заједницама, и то у процедури која ће им обезбиједити пуни легитимитет – са прикупљањем потписа за кандидатуру, бирачким списковима и гласачким кутијама, уз анимирање грађана да у већој мјери учествују у изборном процесу.

Мјесне заједнице, истакао је Петровић, биће подијељене у секторе, а сваки ће кандидовати једног члана у савјет.

„Изабраћемо укупно око 150 чланова савјета мјесних заједница, колико има и сектора, а сваки члан биће овлашћени представник 300 или 400 становника тог сектора. Преко свог представника грађани ће мјесним заједницама и Градској управи делегирати инфраструктурне, социјалне и други проблеме. Овакав систем рада омогућиће нам да уђемо у сваку кућу, квалитетније сагледамо потребе и планирамо средства и активности“, појаснио је Петровић, додајући да ће реорганизацијом стати у крај преизборном политиканству које је до сада пратило рад мјесних заједница.

Повеље града генералу Грубачу и Душану Васиљевићу

Скупштина града Требиња једногласно је донијела одлуке о додјели Повеља града Требиња за 2016. годину – генералу Радовану Грубачу, за „одбрану народа и простора Републике Српске“, те Душану Васиљевићу за „допринос у области привреде“.

Претходно су одборници, након буџета усвојили и програме за 2017. годину – кориштења средстава од накнада за природне ресурсе у сврху производње електричне енергије, заједничке комуналне потрошње, одржавања локалних, некатегорисаних путева и градских улица, те уређења грађевинског земљишта.