У Хрватској се данас одржавају парламентарни избори на којима право гласа има нешто мање од 3,9 милиона грађана.

На већину од 151 посланичког мјеста у Сабору традиционално рачунају највеће странке - Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Социјалдемократска партија (СДП).

Српску заједницу у хрватском Сабору представљају три загарантована посланика, а за мјеста се боре Самостална демократска српска странка (СДСС) Милорада Пуповца, која је до сада освајала све српске мандате, и Демократски савез Срба (ДСС) Срђана Милаковића.

Од странака деснице, на улазак у парламент рачунају коалиција на чијем је челу "Домовински покрет" Мирослава Шкоре и "Мост" Боже Петрова, док су на другој страни очекивања висока у коалицији "Можемо" која окупља љевицу и зелене партије.

Десница тражи промјену изборног закона којим би се или укинула или значајно смањила права посланика мањина - да не учествују у доношењу буџета или избору владе, а напада и независне медије, посебно оне који добијају државну помоћ кроз савјете за цивилно друштво или националне мањине."

За разлику од три српска мјеста у Сабору, за по једно мјесто италијанске и мађарске мањине нема неизвјесности - пријавио се само по један кандидат, којима ће бити довољан и један глас за избор.

Избори се одржавају у сјенци ширења вируса корона, а Хрватска је у протеклој седмици биљежила пораст броја регистрованих случајева.

На изборним мјестима важиће стриктна правила ношења маски, поштовања физичке дистанце и дезинфекције руку, као и савјет за ношење своје хемијске оловке.

Изборна комисија савјетовала је грађане да на дан избора измјере температуру и да се обрате љекару уколико је виша од 37,2 степена.

Парламентарни избори се, одлуком владајућег ХДЗ-а, одржавају неколико мјесеци прије редовног термина.

Почетком ове године на предсједничким изборима побиједио је кандидат СДП-а Зоран Милановић, а прогнозе показују предност коалиције лијевог центра.