Преименовање Трга маршала Тита у Загребу изазвало је реакције и водећих свјетских медија, који су изнијели различите оцјене о тој одлуци.

Да вијест о "избацивању" Тита из строгог центра Загреба није обишла само земље региона, односно бивше Југославије, говори и чињеница да су вијест о контроверзном скидању табле са именом Маршала пренијели и АФП, АП, Њујорк тајмс, Франс24, итд

Агенција АП пише да је таква одлука показатељ побједе десничарских националиста који су у успону у најновијој чланици Европске уније.

Такође, подсјећа се да је Тито био лидер антифашистичког покрета отпора током нацистичке окупације Југославије, уз оцјену да се преименовање трга догодило под притиском националиста који Тита и бившу мултиетничку Југославију виде као антихрватске. 

АФП пише да је одлука о преименовању Титовог трга "изазвала контроверзе и подијелила јавно мњење" и цитирају изјаву Златка Хасанбеговића, за кога наводе да је лидер "десничарске странке Независни за Хрватску", да "ни једна улица или трг у Хрватској не треба да носи име Јосипа Броза Тита". 

Француска агенција додаје и да је одлука о преименовању резултат слабости дугогодишњег "популистичког градоначелника Милана Бандића", коме је била потребна већина гласова у градској скупштини да би наставио управља Загребом. 

АФП напомиње да је Бандић претходно заговарао да се о Тргу маршала Тита одлучи на референдуму. 

"Градске власти у Загребу одабрале су да уклоне име југославенског комунистичког лидера Јосипа Броза Тита са централног трга. Тито је био вођа антифашистичког покрета који се борио против нацистичког окупатора током Другог свјетског рата. Стога, многи овај потез сматрају побједом све јачих десничара у најновијој чланици Европске уније", пише један од најутицајнијих америчких листова, Њујорк тајмс, преноси Кликс.

Франс24 подсјећа да је Тито Југославијом владао 35 година, а да је након његове смрти дошло до распада земље, у напослетку и до рата, који је однио преко 100.000 живота.