За тачно годину дана, 29. марта 2019, Велика Британија више неће бити члан ЕУ, а политички аналитичари процјењују да тада почиње "скок у непознато", који ће бити ублажен споразумом са ЕУ о прелазном периоду.

Током тог периода, Лондон више неће учествовати у доношењу одлука ЕУ, али ће и даље имати приступ јединственом тржишту. Такође, мораће да извршава своје обвезе унутар већ договореног вишегодишњег финансијског оквира.

Биће задржана и слобода кретања Европљана, што је био захтјев Брисела који је Лондон морао да уважи.

Међутим, британске компаније нису толико сигурне у добар расплет, па су већ почеле да уводе неке заштитне мјере.

Према неким истраживањима, више од пола великих фирми у Великој Британији већ је усвојило хитне мјере, а једна од њих предвиђа селидбу запослених на континент, односно у ЕУ.

Оне компаније које то још нису учиниле, припремају се за тај корак до краја године.

Британско Министарство финансија обезбиједило је више милијарди евра за припрему "Брегзита".

Будући односи Велике Британије и ЕУ требало би да буду дефинисани декларацијом која би морала бити потписана до октобра.

Званични Лондон жели да изађе из јединственог тржишта и царинске уније, али и да задржи најтјешње везе са Унијом. Али, Брисел такав план Британаца одбацује.

Ипак, и поред неизвјесности, пада вриједности фунте и раста инфлације, изгледа да Британци, већином, не жале због избора да напусте ЕУ.

Политички аналитичари указују да су се гласачи на референдуму углавном руководили политичким, а не економским разлозима.

Заговорници "Брегзита" ставили су у први план вољу Британаца да врате контролу над својим законима и зауставе миграцију.

Посљедње статистике показују пад усељавања из чланица ЕУ у Велику Британ