Свакако није лако имати посла са данашњом Америком. Превише тога у њеном наступу према другим земљама, па и према најближим савезницима, детерминише синдром моћи и силе. Ипак, то нису вечне величине. Покушаји да се другим земљама наметну своја идеологија, своје представе, војне интервенције, хегемонија над регионима света, издвајање енормних финансијских средстава за наоружавање, све је то и данас империјална политика, управо онаква какву је некада водио Совјетски Савез.

Али Совјетског Савеза више нема, баш као ни комунистичке опасности из Москве. Па ипак, Вашингтон је одлучио да у земље НАТО-а, некадашње чланице Варшавског уговора, допреми и стационира „тешко оружје”. То се објашњава потребом „превентивних потеза ради спречавања могућег руског напада на чланице НАТО-а”. Тешко оружје биће стационирано у Румунији, Пољској и у три балтичке државе, а највероватније се ради о тенковима, артиљерији, вишецевним ракетним бацачима и ПВО системима „патриот”. Оружје ће бити допремано у фазама, лоцирано и припремљено за брзу употребу. Уз те борбене системе иде и одговарајућа логистика, то јест одређен број војника, тако да се скоро неприметно и број америчких војника у земљама које су близу руских граница дискретно повећава…

Председник Русије Владимир Путин у интервјуу за „Коријере дела сера” идеју „руског напада на НАТО назвао је сулудом”, али Американци су одувек били склони манихејским крсташким походима, размишљањима у црно-белим тоновима, у категоријама добра и зла. Јер, логично је питање: зашто би Русија напала било коју државу чланицу НАТО-а, када члан 5. Колективног уговора каже „да је напад на било коју чланицу напад на све остале”. Русији није потребан ратни сукоб у Европи, рат у Украјини је последица западног игнорисања руских безбедносних интереса на постсовјетском простору. Уосталом, да ли Русија поседује нуклеарно оружје изван граница Русије? Не поседује. САД само на територији Европе, у копненим базама европских чланица НАТО-а, располажу са око 250 нуклеарних бојевих глава о којима локалне власти не знају ни ко то чува, ни где се све чува. Ту су још и нуклеарне бојеве главе на бродовима америчке Шесте флоте у Медитерану, дакле још најмање 150 нуклеарних бојевих глава. Колико војних база изван матичне државне територије имају САД, а колико Русија? Русија има једну базу у Сирији, држи делом границу Таџикистана према Авганистану, као спољну границу држава ЗНД-а, има изнајмљени космички центар у Казахстану, мировни контингент у Придњестровљу… САД поседују стотинак војних база широм света.

Шта је онда сврха америчког потеза са допремањем тешког оружја близу руских граница? Придњестровље. Ту су руске мировне снаге сада копнено одсечене за снабдевање. Украјина више не дозвољава транзит преко њене територије па преко Придњестровља САД покушавају да увуку и Европу и Русију у рат. Професионално обољење сваке светске силе је мегаломанија.