Требиње је постало извјесна берза рада, јер док Требињци у потрази за бољом зарадом одлазе у Хрватску и Црну Гору, радници из сусједних земаља због посла долазе на југ Републике Српске.

Према евиденцији требињског бироа за запошљавање радне дозволе траже радници различитих струка, а међу њима има и професора и љекара.

– Послодавци нам се често обраћају за радне дозволе за раднике из других крајева. Пекар је занимање које се стално тражи и гдје се ангажују људи из окружења. Тражене су радне дозволе за професоре музике и сликања, особе са искуством за руковођење специјалним машинама, енолози, а недавно смо издали и радну дозволу за аутомеханичара са посебним лиценцима. Издавали смо дозволе и за љекаре, хирурге, а управо имамо један захтјев за радну дозволу за љекара специјалисту. Спортисти, у посљедње вријеме рукометаши, су добили радне дозволе – каже Мирјана Сушић, шеф требињског Бироа.

Она објашњава да се послодавци прво обраћају бироу у потрази за радном снагом која им је потребна, а пошто у том тренутку таквих занимања нема на евиденицији доводе људе са стране.

– У Требиње најчешће долазе да раде људи из Србије и Црне Горе – истиче Сушићева.
Истовремено Требињци, прије свега грађевинари и угоститељи, бољу зараду траже у сусједству, у Хрватској, односно дубровачком и црногорском приморју и Подгорици.

– Мало ко призна да се одјављује због посла у сусједству. Људи се одјављују ради неких других законских разлога. Подаци показују да се мјесечно одјави око 40 незапослених, а највише уз објашњење „из неких других законских разлога“- наводи она.

Сушићева каже да већ од фебруара почиње веће одјављивања незапослених са евидениције и да је тај тренд присутан до завршетка љетне сезоне, па се већ од октобра очекује повратак незапослених на евиденцију бироа.
У посљедње вријеме огласне табле и врата пословних простора су облијепљена огласима у којима се траже трговци, радници у кладионицама, угоститељи, пекари и грађевинари, што је до недавно била права ријеткост, а требињске грађевински фирме ангажују подизвођаче из унутрашњости БиХ.

– Отишао сам да радим у Дубровник и напустио грађевину у Требињу. Послодавац у мом граду ме плаћао много мање и није поштовао радно вријеме. У сусједсву се много боље плаћен и сваки дан сам кући у Требињу раније него што сам био кад сам радио у свом граду. У почетку сам био јако скептичан и нисам желио напустити свој посао, али ми је у једном моменту „прекипило“ – прича један требињски мајстор који од прољетос ради у хрватском приморју.
Осим одласка радника за бољом зарадом у Требињу је у посљедње вријеме све присутнији тренд досељавања цијелих породица из других крајева БиХ, али и Србије и Црне Горе.

Према подацима требињског бироа за запошљавање досељавају се углавном људи који су нашли одговарајући посао у овом граду или који воде поријекло са ових простора. Наводе да има породица из Сарајева, Београда, али и оних који су живјели у земљама западне Европе, па су се вратиле на југ Републике.

Недостаје кројачица
У требињском бироу кажу да посла има још за 20 шваља у Требињу, али да не могу да нађу ову радну снагу. Иначе, на евиденцији незапослених тренутно је 2.400 особа које активно траже посао, док је прије годину дана та цифра била око три хиљаде.