На питање има ли кризе радници Монтинг енергетике одмахују  главом.  Имају пуне руке посла. Производњу су организовали  у складу са епидемиолошким препорукама, прилагодили се правилима на иностраним тржиштима и задржали све старе клијенте.  На међународним тендерима добили су нове послове.

“Фирма је и у вријеме  потпуног затварања граница  и увођења  15 – одневног карантина успјела да се организује.  Отпуштања није било, а плате и доприноси редовно су уплаћивани. Обавезе према држави такође, каже власник фирме Ранко Бошњак.

Отворен је конкурс и за нова радна мјеста, али упркос надпросјечним и редовним платама мало је интересовања за рад у металној индустрији, истиче Бошњак.

“Потребни су нам вариоци, бравари, лимари, стругари.  Дакле квалификована радна снага. Међутим, вољни смо  да мотивисане  и заинтересоване раднике обучимо у погону. Посла има и биће га у будућности”,  поручује Бошњак.

Његова фирма учествује у неколико најзначајнијих пројеката у региону. Добили су међународни тендер за изградњу аутопута Бар  – Бољаре, у склопу којег се гради и мост на Морачи. Послове су проширили и на тржиште Аустрије, а присутни су и у Словенији  и Хрватској.

“60 одсто наших послова везано је за  инострана тржишта, а 40 за Републику Српску и БиХ.  Наша стратегија је да у Херцеговини упослимо радну снагу која ће се бавити производњом  и монтажом и бити добро плаћена за свој посао, али да своје производе пласирамо на инострана тржишта јер плаћају  у задатим роковима,  а цијене које постижемо су знатно веће од оних на домаћем тржишту”, каже Бошњак.

И то је рецепт за успјех –одржати квалитет, освојити нова тржишта и испоштовати  запослене.

А радници Монтинг енергетике немају, кажу на шта да се пожале. Ради се осам сати. Напорно  јесте али су плаћени добро.

“Плата никада није закаснила. И могу вам рећи да  смо задовољни зарадама јер су више од републичког просјека.  И доприноси се уплаћују редовно, али да се ради, ради се. Ипак немамо ниједан разлог да се пожалимо. Имамо двије паузе, годишњи одмор и све празнике који се славе”, каже Жељко Бошковић који ради у организацији производње у погону у Билећи.

Додаје да је као и остале његове колеге привилегован јер има занат  у рукама и то онај који је данас дефицитаран и свугдје тражен.

“ Млади људи нису мотивисани да раде у металској индустији и мислим  да ту праве велику грешку. Ово је посао који има будућност – потребе тржишта су огромне, а наш менаџмент на  челу са Ранком Бошњаком способан да обезбиједи посао за све нас, а самим тим и редовна примања”, наводи Бошковић.

Каже да посао није тешко научити,  да обука траје од 15 до мјесец дана.  Све оне који желе да раде и науче позива  да се опробају.