Слободна зона у Републици Српској могла би да заживи до краја ове године, а први захтјев за њеним формирањем очекује се из Требиња, речено је на Јахорини након састанка ресорних министара са представницима локалних заједница које су покренуле иницијативу за оснивање слободних зона.

Састанак је одржан на маргинама међународне пословне конференције гдје је једна од кључних тема била управо слободна зона и стварање услова за привлачење инвеститора.

Отварање радних мјеста и јачање привреде - кључни је циљ Требиња које би већ сљедеће седмице требало да ка ресорним министарствима Републике Српске и БиХ упути захтјев за оснивањем слободне зоне на десет хектара, с могућношћу проширења на 100 хектара.

- Требиње је позиционирано на неких 20 километара од Европске уније, у наредном периоду иде изградња аеродрома, сматрамо да су то све предности да би се управо једна слободна зона основала на подручју града Требиња, самим тим неће јачати град Требиње, него вјерујте и цијела Република Српска, а и сматрам да ће то да отвори нова радна мјеста, да ће да дођу инвеститори - каже Мирко Ћурић, градоначелник Требиња.

Из Требиња најављују да ће, уз постојеће олакшице, учинити и више да би привукли инвеститоре. Истовремено, у завршној фази је и елаборат за формирање слободне зоне у Братунцу који ће омогућити и упућивање иницијативе ка Влади Србије.

- Закључком заједничке сједнице Влада Српске и Србије која ће инвестирати у инфраструктуру у слободне зоне у висини од 10,5 милиона евра што омогућава да реално можемо очекивати да заживи једна таква слободна зона у Републици Српској, па надам се чак и до краја ове године - рекао је Вјекослав Петричевић, министар привреде и предузетништва Републике Српске.

А на путу формирања слободних зона и те како ће користити искуства из Србије, конкретно слободне зоне Пирот која запошљава 6.200 радника.

Министар спољне трговине у Савјету министара Сташа Кошарац подсјећа да су уз четири слободне зоне у Федерацији, иницијативу за њихово формирање покренули Требиње, Братунац, Градишка и компанија Бимал из Брчког.

- Мислим да то може бити снажан импут за повећање спољно-трговинског промета с једне стране, може дати јак импут у социјалној димензији запошљавања нових људи и наравно препознатљивости и међународном кредибилитету и Републике Српске и БиХ и с тог аспекта су наше процјене да је то значајна политика - истакао је Кошарац.

О овим питањима разговарано је и на пословној конференцији коју су организовали Агенција за унапређење страних инвестиција у БиХ и Савјет страних инвеститора. Циљ је представити могућности улагања у БиХ и сарадња са свијетом с фокусом на западну Африку, земље Блиског истока, Кину и Турску, као и сагледавање како се домаће фирме сналазе у постковид периоду.