Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац разговарао је у Требињу са директором Канцеларије Европске банке за обнову и развој Мануелом Несл о реализацији заједничког пројекта енергетске ефикасности и ширењу мреже слободних зона у БиХ.
 

Кошарац је рекао да је реализација пројекта енергетске ефикасности, у оквиру којег је у првој фази за 17 објеката потребно 11,3 милиона евра, од великог значаја за енергетску стабилност, те изразио очекивање да ће се у процедуру његове примјене ући, након што Министарство финансија у Савјету министара достави неопходна мишљења.

На састанку, који су Кошарац и Неслова одржали на маргинама Самита енергетике у Требињу, указано је на потребу усвајања интегрисаног енергетског и климатског плана за БиХ за период од 2021. до 2030. године, како би ЕБРД могао да финансира конкретне пројекте у области енергетике, а који су саставни дио наведеног плана, саопштено је из Министарства спољне трговине и економских односа у Савјету министара.

Саговорници су усагласили и заједнички приступ промоцији идеје изградње слободних зона у БиХ, при чему је оцијењено да оне представљају добар инструмент за економски развој Републике Српске и Федерације БиХ /ФБиХ/.

У саопштењу се наводи да је на састанку истакнуто да је ЕБРД спреман да својим искуствима допринесе ширењу мреже слободних зона у БиХ, као и да ће експерти из ове институције партиципирати у радној групи за слободне зоне заједно са представницима Министарства спољне трговине и економских односа у Савјету министара и надлежних ентитетских министарстава.

Кошарац и Неслова су разговарали и о модалитетима помоћи и подршке ЕБРД-а туристичком сектору у Републици Српској и ФБиХ, те је наглашена потреба да сви нивои власти у БиХ инвестирају у туристичке капацитете, при чему су као примјер позитивне праксе истакнуте стратешке инвестиције Владе Републике Српске у Олимпијски центар "Јахорина".

У саопштењу се наводи да је изражена спремност ЕБРД-а да буде дио подршке развоју туристичких капацитета било да је ријеч о јавним или приватним пројектима, а саговорници су закључили да се овај модел сарадње посебно може примјењивати кроз развој вјерског туризма у Требињу, Међугорју и Мостару.