Предузеће Електропривреда Републике Српске ће по завршетку нових пет енергетских објеката на којима ради, имати чисту зараду од око 155 милиона евра годишње, изјавио је данас Срни генерални директор тог предузећа Лука Петровић.

 - Тај новац ће бити на располагању Влади Републике Српске, која је власник предузећа или ће од нас тражити да инвестирамо даље - рекао је Петровић.

Он је навео да ће нови објекти у систему ЕРС-а чинити око 30 одсто постојећих капацитета и да је вриједност тих започетих и уговорених инвестиција око 1,5 милијарду КМ.

Очекује се, како је рекао, да ће они бити на мрежи до 2026. године и да ће укупно производити 1.100 гигават часова струје годишње.

Петровић је најавио да ће најбрже бити завршена Соларна електрана "Требиње један", затим Хидроелектрана Бистрица, а онда и ХЕ Дабар.

- Исплатив нам је сваки нови пројекат на коме радимо, а посебно због енергетског шока и актуелног раста цијена струје на тржишту - појаснио је Петровић.

Он је навео да ће приход ЕРС-а од тих нових пројеката бити око 220 милиона евра годишње, ако се струја рачуна по просјечној цијени од 200 евра по мегават часу.

- У новим електранама се очекује да ће бити запослено нових око 430 радника - додао је Петровић.

Сигуран приход ХЕ Дабар, са производњом од 550 гигават часова струје годишње, износиће око 30 милиона евра, ако се струја рачуна по пројектованој цијени, а ако цијене струје буду веће као што су сада, приходи те хидроелектране могу и да се утроструче.

Он је указао да би, са тим повећаним приходима, ХЕ Дабар могла, не само да отплати кредит за своју изградњу, него и да финансира градњу нових електрана и пројеката, попут ХЕ Билећа и ХЕ Невесиње и акумулације и Церничко-кључком пољу.

- Када је ријеч о Соларној електрани "Требиње један", ако цијена струје на тржишту буде 200 евра по мегават часу, онда ће њена добит бити драстично већа од очекиване - истакао је Петровић и оцијенио да је тај модел са Мађарима један од најуспјешнијих на Балкану.

И за три хидроелектране "Бистрица", укупне снаге 39,5 мегавата, која се ради са кинеском "Авик" компанијом, укупна годишња производња биће доста исплативија, него по студији, каже Петровић и додаје да се очекује да би пројекат могао да се исплати већ за седам, умјесто за 20 година.

Он је подсјетио да се ради и на пројектима "Горње Дрине" са Србијом, у којима ће Република Српска имати 49 одсто власништва и енергије, а Србија 51 одсто.

ЕРС ради, како је навео, и на Вјетропарку "Хргуд" са њемачком "КфВ" банком, а почетак радова се очекује у наредној години, због спорости њихових процедура.

Петровић је најавио да ЕРС, након ових, планира и нове инвестиције, које већ припрема и развија, као што су изградња ХЕ "Билећа" и ХЕ "Мрсово два", за који су већ послали иницијативу за добијање концесије, затим ХЕ "Цијевна три" и соларних електрана "Љубиње један" и "Љубиње два".

Он је напоменуо да су у току и разговори о хидроелектранама из система "Горња Дрина" и "Средња Дрина" и о ХЕ "Суторина" или "Бока", снаге око 220 мегавата, за коју је потребно изградити тунел за одвод воде из Билећког језера до Боке Которске и већ се ради на изради модела тунела.

- Та вода би се, осим за производњу струје, могла користити и за снабдијевање потрошача водом цијеле Бока Которска до Паштровића Горе и Будве - указао је Петровић.

Он је подсјетио и да је у Термоелектрани /ТЕ/ Угљевик завршен пројекат одсумпоравања димних гасова из кредита јапанске банке "Џајка", који се још отплаћује.

ТЕ Угљевик је, како је рекао, ових дана направио и додатни аранжман са једном кинеском компанијом да се од комплетног гипса који настаје после процеса производње у термоелектрани, праве гипсане плоче за извоз у Европу.

Када је ријеч о заштити животне средине у Термоелектрани Гацко, у складу са планом ограничења емисије гасова, у плану је инсталирање филтера.

- Влада Републике Српске жели да сагледа вриједност тих инвестиција и учествује у том пројекту, како би се тај проблем отклонио и неће бити проблем да се то ријеши - рекао је Петровић.