Европска мрежа оператера преносних система електричне енергије недавно је у Бриселу  објавила  финални извјештај о узроцима “Балканског блекаута”  - енергетског колапса  у којем је 21. јуна прошле године без струје остала цијела Црна Гора, те дијелови Босне и Херцеговине, Албаније и Хрватске. Препуруке стручњака су јасне- непходна је још већа брига о преносним системима, доградња мреже и њено стално занављање, како би се овакви инциденти у будућности поптпуно  избјегли или учинили мање вјероватним. 

 Тренутак кад је  више од три милиона становника у четири држве остало без струје показао је како преносни систем може бити итекако рањив, те како државе и стручњаци морају сарађивати да се овако нешто не понови. То је посебно важно  у условима експанзије обновљивих извора енергије који у кратком року у мрежу “убацују” велике количине енергије. 

“ Узрок распада електро-енергетског система није био у БиХ , али смо посљедице  претрпјели сви, све земље у региону. Поука која је извучена из  тога јесте да треба вршити бољу координацију  искључивања далековода и на то обратити пажњу. Преносни систем који имамо је стабилан  и поуздан, али га треба  констатно развијти, занављати  постојећу опрему и наравно дограђивати. У овом тренутку нама су најбитније тачке изградња трафостаница Бањалука 10, Сарајево 12 и Јахорина”, каже Цвјетко Жепинић,  извршни директор за рад и одржавање у Електропреносу БиХ. 

Да би се  ситуације као што је била она из јуна 2024. године избјегле  у будућности, велику улогу ће морати да одигра преносни систем по принципу  пријема и прихвата  енергије из обновљивих извора, сматра генерални директор Електропривреде Републике Српске Лука Петровић . 

“  Један од модела могу бити батеријски системи , заштите од избацивања електрана и других произвођача  електричне енергије, и то је потребно урадити. Врло је важна Студија  о прихвату из обновљивих извора енергије и капацитету који се може “инјектирати” у мрежу. Такође , и ми морамо да водимо рачуна  када прикључујемо  мале електране , да их прикључимо тако да  остане резерва, да  и грађани и привреда  могу имати енергију у сваком тренутку” , каже Петровић и истиче да је важно што је ово једна од тема о којима ће  разговарати учесници предстојећег самита енергетике. 

“ То је важна тема, и  важно је што ће овдје доћи  регионални “играчи” из ове области , да размијене мишљења, да се види гдје су слабе тачке , те да они који одлучују, донесу праве одлуке како се “blackout” више не би побнављао” - сматра Петровић.

Јачање и проширење преносне мреже са циљем постизања поузданости, сигурности и динамичке отпорности електро-енергетског система БиХ  биће тема једног од кључних панела на Самиту енергетике који 19. марта почиње у Требињу . 

“ Разговараће се о томе како се десио тај колапс прошле године, шта су предикције, шта треба урадити  да се то више не дешава.  Имамо  периоде екстремне потрошње,  иммо повећање производње из  обвновљивих извора ... мреже то тешко подносе, али стручњаци су ту да кажу  на који начин се то може предуприједити. Из тог искуства  би требало да извучемо поуке – да се то више не дешава, или да се дешава у што мањим испадима“, истиче директор Самита енергетике Александар Бранковић.” 

Заједнчка лоша искуства су показала су колико је систем  увезан и рањив, што је посебно важно у условима када је обезбјеђивање довољних количина енергије   дефинитвно  постало једно од стратешки најважнијих питања за сваку државу.