Иако се , када је ријеч о инвестирању у обновљиве изворе енергије у региону, ствари посљедњих година крећу у добром смјеру, још увијек се каска за  европским трендовима  на овом пољу.  У земљама западног Балкана  осјетан помак остварен је 2023. године када  је  значајно повећан  инсталисани капацитет соларних електрана. У БиХ тај пораст је био  чак 60%, Словенији  57%, Хрватској  50%, а и остале земље имају сличан тренд.

Међутим, иако инвестирање у обновљиве изворе енергије  доноси бројне могућности,  постоје и значајни изазови  који још нису превазиђени. Законски оквир се развија, али је зато и подложан промјенама што додатно може отежати посао инвеститорима. 

“ Процес добијања дозвола често је сложен и дуготрајан, што може успорити реализацију пројеката, али постоје  напори  да се административне процедуре  поједноставе и убрзају. Још један кључни изазов јесте недостатак адекватне  електроенергетске инфраструктуре : многе земље региона немају  довољно развијену мрежу  која би могла да подржи већи број пројеката, а капацитети за балансирање производње  из несталних извора попут  вјетра и сунца су ограничени”- каже Невена Ђукић, директорка компаније ЦЕЕФОР из Београда .

Ова компанија има искуство дуже од једне деценије у сектору примјене енергетске ефикасности  и обновљивих извора енергије.

Ђукићева истиче да је и финансирање један од кључних фактора . Наиме, иако постоји интерес међународних финасијских институција , локална тржишта капитала још нису  довољно развијена  да омогуће дугорочну и одрживу подршку инвестицијама у обновљиве изворе. Иазови постоје и у примјени закона  и увезивању нових капацитета са постојећом мрежом.

“У Србији су посљедњих година направљени  значајни искораци, нарочито доношељем Зкона о коришћењу обновљивих извора енергије , који је омогућио систем аукција за ОИЕ пројекте, и боље дефинисао права инвеститора, али изаови и даље постоје, а слично је и у другим земљма региона”, сматра Невена Ђукић и додаје да ту није крај  проблемима који још чекају рјешења. 

“Складиштење енергије из обновљивих извора је  кључни елемент енергетске транзиције , али је у региону још у раној фази развоја. У Србији се разматрају први озбиљни пројекти  батеријских складишта , а ЕПС планира модернизцију хидроелектрана како би се  омогућило боље балансирање мреже. Оптимална рјешења укључују  комбинцију децентрализовних батеријских система , развој микромрежа и већу интеграцију дигиталних технологија у управљање производњом и потрошњом”, казала је Невена Ђукић.

Директорка  ЦЕЕФОР - Центра за енергетску ефикасност и одрживи развој из Београда биће и модератор једног од кључних панела на предстојећрм Самиту енергетике у Требињу.

“Самит у Требињу  посто је једна од кључних регионалних платформи  за резмјену знања, искустава и идеја у сектору енергетике, и овакви сусрети су од изузетне важности , јер омогућавају дијалог између представника влада, инвеститора, регулаторних тијела и експерата. То је добар подстицај  за сарадњу  у региону , јер енергетска транзиција захтијева координисан приступ “, сматра Ђукићева.

Шести самит енергетике у Требињу биће одржан од 19. до 21. марта, а долази у тренутку када су глобалне  енергетске прилике турбулентне, а регион тражи најбољи начин да се позиционира у енергетској транзицији.