Спортисти треба да бију битке на спортским теренима, а не под окриљем војних савеза, поручила је одбојкашка репрезентативка Црне Горе Ксенија Ивановић, члан француског прволигаша Хаино, у отвореном писму капитену кошаркашке репрезентације Црне Горе Суаду Шеховићу. У том писму, које је прослиједила и нашој редакцији, наводи да је у дневној штампи прочитала његов текст подршке Црној Гори за улазак у НАТО и да јој је посебно, како је написала, „запала за око ваша слика поред заставе НАТО-а, која у мени буди супротна осећања јер, као што сте ви имали то лоше искуство и страх за безбједност у Украјини, и ја сам имала неупоредиво лошије, трагично искуство, овдје у Црној Гори 1999. године, што ме је навело да реагујем на ваш текст”.

Ивановићева наводи да поштује право да Шеховић има став, али је у најмању руку чуди то „што сте се потписали као капитен репрезентације, што јавности намеће дилему да ли и остатак националног тима дијели ваше мишљење”.

Она подсећа да је Шеховић у свом тексту навео да је имао лоше искуство у Украјини гдје је страховао за безбједност због дешавања у источном дијелу те земље, на удаљености од неких 200 километара од Кијева, па га пита: „Да ли сте се осјећали угрожено када је тај исти НАТО на 30 километара од вашег Бијелог Поља сијао смрт, ту, у Мурину?

Кажете да сте се 2013. године вратили у Црну Гору како бисте склонили своју породицу од безбједносних ризика у Украјини, па се питам, поштовани капитену, шта бисте рекли родитељима Оливере Максимовић и Јулије Брудар које су родитељи исто тако склонили са Косова у Мурино рачунајући да НАТО неће бомбардовати ту варошицу”, пише Ксенија Ивановић. „Ипак јесу: усред дана, непосредно након завршене школске наставе, током пазарног дана, у моменту када се највише људи налазило у околини и на мосту који је био мета бомбардовања.”

Одбојкашка репрезентативка Црне Горе, члан француског прволигаша Хаино волеј, која је професионално играла у Србији, Белгији и Њемачкој пита Шековића: „Шта бисте рекли родитељима Мирослава Кнежевића, којем бисте, с обзиром на његове спортске таленте, можда баш ви били капитен (или он вама?!) у репрезентацији јер је он, да вас подсјетим, рођен двије године прије вас. Убијен је на мосту?” Шта бисте рекли, пита даље Ивановићева, породицама Милке Кочановић и Вукића Вулетића, како им објаснити да је један тако мирољубиви савез учинио да одрастају без подршке својих најближих.

Шта бисте рекли мојим ујацима и мојој мајци, којима је 30. априла 1999. године, у Мурини, убијен отац.

 Шта бисте рекли мени, чији је покојни деда страхујући за нашу безбједност у Подгорици тражио од мајке да нас пошаље у Мурино, како бисмо се заштитили од бомбардовања. Она, срећом, није стигла да га послуша”, пита Ивановићева и тражи одговоре од Шеховића.

Интернационална одбојкашица наводи да и она памти лепоте Мурина, старокаменог моста, хотела, у којем је радио њен деда, Мано, а испред ког ју је сваког распуста дочекивао.

 „Од 30. априла 1999. више нема ни старог муринског моста, ни хотела, ни мог деде, ни осталих пет невиних жртава, а све заслуге за то иду, како ви кажете‚ ’тиму без алтернативе, НАТО-у’. Умјесто свега тога остала је једна спомен-чесма са шест фотографија невино страдалих, која нас сећа на тај дан”, подсећа Ивановићева капитена црногорских кошаркаша.

„Иако све ово пишем из личног искуства, исти став бих имала и да нам се Мурино није догодило јер широм свијета постоје стотине мурина и стотине хиљада Оливера, Јулија и Мирослава...”, наставља Ивановићева. „С обзиром на то да сте професионални спортиста, баш као и ја, требало би да знате да свака медаља има две стране, тако и медаља НАТО-а има много мрачнију страну о којој ви не пишете. Мурино је тек дјелић те стране.”

 На крају писма Ивановићева саопштава.

 „Од нас, као професионалних спортиста, очекује се да пропагирамо спорт, здрав начин живота и да не стварамо подјеле, већ да се на спортском терену, фер игром, боримо за грб наше државе. Имајући у виду да смо узори великом броју дјеце и младих, треба да их усмјеравамо ка томе да бију битке на спортским теренима, а не под окриљем војних савеза, било које врсте.”