Клуб из Хумске сезону завршио по плану, очекује се да сада „црно-бели” направе нови искорак у Европи.– Председник Поповић направио тим који дноси победе – да ли се Миле Јовичић враћа?

За успешан тим се морају имати добри играчи, добримиграчима је неопходан амбициозан тренер, а када из њих стоји успешна и организована управа, то је свакако фомула за успех. Рекло би се једноставна. Међутим, када је крајем децембра прошле године у Хумску дошло до кадровских промена, мало ко је могао да претпостави, да ће и ова управа наставити започету ниску успеха са освојеним трофејима. Ђурићевој фудбалској влади, којој је пошло за руком да освоји чак шест титула, многи би позавидели. Са садашњег становишта многи би рекли да је тај успех недостижан за будуће фудбалске владе у Хумској. Ипак, ово руководство, је већ на првој станици показало да Партизанов воз неће бити ни спор ни досадан, бар што се тиче домаће конкуренције.

Ко је заправо Зоран Поповић? За многе је председник Партизана и даље велика непознаница. Они који су покушавали да подаштавају његово име и презиме више су се бавили његовим фирмама, а мање, оним што заправо очекује Партизан у наредним годинама. Поповић је око себе зналачки окупио групу амбициозних људи, који воле Партизан. Пре свих искусног српског адвоката Војислава Недића, који се и даље лавовски бори да врати стадион старом власнику односно СД Партизан, некога ко ће својим знањем и ауторитетом направити ред са менаџерским агенцијама, које су на српском фудбалском тржишту покупиле десетине милиона евра, човека ко је први јавно рекао да Партизан нема права да се одриче својих људи, превасходно мислећи на некадашњег спортског директора Ненада Бјековића.

Друга, такође врло важна личност у Поповићевом тиму је Милорад Вучелић. Многи би рекли да је Вучелић овог пролећа био главни гласноговорник фудбалске владе из Хумске, неко ко нема длаке на језику. Вучелић се није либио да свакоме каже оно што мисли. Његов повратак у Партизан донео је оно што је недостајало претходним владама: одлучност и одречност у ситуацијама када су се други лукаво сакривали од свакодневне медијске комбинаторике.

Врло важну улогу у руководећем менаџменту одиграо је и генерални директор Милош Вазура, који на најбољи могући начин ,,учи занат,, од неуморног генералног сектетара Дарка Грубора. А данас је нажалост мало таквих фудбалских заљубљеника. Ипак, даније било јасне визије Новака Недића, једног младохг човека, који је, слободно се може рећи, из сенке вукао праве потезе, не би било ни титуле!

Довођење Словенца Балажица, Бугарина Бандаловског и пре свих Стефана Бабовића, био је пун погодак ове управе. Добар је био и потез када је ова управа одлучила да дозволи Петру Шкулетићу одлазак у Москву. Ем је тим одласком Партизан у младом Ивану Шапоњићу добио новог врсног ападача, ем је клуб финанијски одлично прошао. А многи, који очигледно не разумеју закон фудбалског тржишта,или су можда имали неку другу намеру, тада су били против ових реформи.

Нико, не може да оспори да је за освајање нове титуле добрим делом заслужан и бивши тренер Марко Николић, али, тако нико не може да оспори ни добру и правовремену одлуку клуба да се ангажује Зоран Милинковић, за чији се долазак пре две године залагао тадашњи потпредседник Миле Јовичић, који би по неким најавама ускоро могао да се врати у Хумску.

Очекује се да Патизан настави са подмлађивањем тима, да се Шапоњићу овог лета, бар на припремама, придружи још који даровити омладинац, али, исто тако се очекује да клуб направи озбиљан корак у ангажовању фудбалера са којима реално може да нападне Лигу шампиона...

Драган Тодоровић, Политика