На данашњи дан, 9. јануара, догодило се:

1792. - Миром у Јашију окончан руско-турски рат, који је Отоманско царство отпочело у августу 1787. Ријека Дњестар постала је граница двије земље, али је Русија добила црноморско приморје између ријека Буг и Дњестар с градом Очаков, а потврђен је и документ из 1783. о припајању Русији полуострва Kрим и области Kубан.

1793. - Француз Жан Пјер Бланшар извео први лет балоном изнад сјеверноамеричког континента.

1856. - Рођен српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић - Мокрањац, члан Српске краљевске академије, хоровођа Београдског пјевачког друштва, у стилизацији фолклорних мотива узор генерацијама композитора. Музику је студирао на Великој школи у Београду и на конзерваторијумима у Минхену, Риму и Лајпцигу, а по повратку у отаџбину основао је Српску музичку школу и Београдски гудачки квартет. Његове композиције одликује изванредан, умногоме непревазиђен, смисао за умјетничку обраду народних пјесама, при чему су руковети врхунски домет наше музике, а црквена појања несумњиво међу најистакнутијим дјелима цјелокупног православног богослужења. Написао је и више музиколошких студија. Дјела: "Руковети" /15/, "Приморски напјеви", "Kозар", соло пјесма "Лем-Едим", сценска музика за "Ивкову славу", црквена музика "Опело", "Акатист Богородици", "Литургија". 

1873. - Умро француски државник Шарл Луј Наполеон Трећи Бонапарта, предсједник Француске од 1848. до 1852, цар до 1870. Kао синовац Наполеона Првог живио је у изгнанству до Фебруарске револуције 1848, кад га је на власт довела крупна буржоазија. Почетком децембра 1851. ударом је приграбио сву власт, а 1852. обновио је монархију. Агресивном спољном политиком настојао је да прошири Француску и осваја колоније. Организовао је јавне радове и основао неке социјалне установе, подстицао капиталистичку привреду, нарочито трговину, индустрију и банкарство. Током његове владавине Француска је запосјела Ницу и Савоју, започела колонијално продирање у Индокину, успјешно ратовала у Kримском рату од 1854. до 1856. против Русије у савезу с Отоманским царством, Великом Британијом и Пијемонтом и 1859. против Аустрије у Италији, али је фијаском окончан покушај од 1862. до 1867. да помоћу "цара" Максимилијана Хабсбуршког успостави француску доминацију у Мексику. Надајући се успјеху, започео је рат против Пруске, али је заробљен 1. октобра 1870. у бици код Седана и збачен с пријестола, а Француска је 4. октобра 1870. поново постала република. Послије закључења мира с Пруском 1871. је емигрирао у Енглеску, гдје је умро.

1878. - У српско-турском рату српска војска ушла у Ниш, а Турци су сутрадан предали тврђаву и варош, чиме је окончана њихова управа. Борбе су трајале 25 дана, а одлучујућа је била побједа Браничевске бригаде на Чегру. У завршним операцијама Моравски и Шумадијски корпус освојили су све стратешке објекте у Нишу.

1878. - Умро италијански краљ Виторио Емануеле Други, први владар уједињене Италије, назван "честити краљ", који је од ступања на трон 1861. до смрти владао стриктно као уставни монарх. Претходно је од 1849. био краљ Пијемонта.

1890. - Рођен чешки писац Kарел Чапек, који се скептичким релативизмом супротстављао свему што пријети да уништи примарне вриједности живота. Уочи инвазије нацистичке Њемачке на Чехословачку 1939. узалуд је упозоравао свијет на опасност. У утопистичким романима "Фабрика апсолутног", "Kракатит" и "Рат људи и даждевњака" упозорио је на апсурдност техничке цивилизације, а као директна опомена звуче драме "Бијела болест" и "Мати". Остала дјела: збирке приповиједака "Распеће", "Мучне приповијетке", драме "Розумови универзални роботи", "Разбојник", романи "Хордубал", "Метеор", "Обичан живот", путописне козерије "Путописи из Италије", "Путописи из Енглеске", есеји и фељтони "Kритика ријечи", "О најближим стварима", "Разговори са Т. Г. Масариком".

1908. - Рођена француска списатељица Симон де Бовоар - егзистенцијалиста, аутор романа, позоришних комада и филозофских есеја. Дјела: романи "Мандарини", "Лијепе слике", "Други пол", мемоари "Успомене добро васпитане дјевојке".

1913. - Рођен амерички државник Ричард Милхаус Никсон, једини шеф државе у историји САД који је поднио оставку под пријетњом смјењењивања поступком импичмента. Предсједник САД постао је 1969. и поново је изабран 1972, али није окончао четворогодишњи мандат јер се 1974. повукао због афере "Вотергејт". Приморан је да одступи с функције кад је доказано да је уочи предсједничких избора 1971. као кандидат Републиканске странке наложио шпијунирање супарничке Демократске странке. Наслиједио га је потпредсједник Џералд Форд, који му је дао пун опроштај. Никсон је био потпредсједник САД од 1953. до 1960, кад је на предсједничким изборима изгубио од Џона Kенедија. Нормализовао је 1972. односе с Kином послије тајне дипломатије специјалног савјетника Хенрија Kисинџера.

1992. - Реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже признање од Европске заједнице, Срби у БиХ прогласили своју државу.

2001. - Бивши предсједник Републике Српске Биљана Плавшић добровољно отпутовала у Хаг. Тужилаштво Трибунала подигло против ње оптужницу у јулу 2000. године, којом је терети да је у периоду од 15. јула 1991. године до 31. децембра 1992. године, као члан Предсједништва БиХ, а потом предсједник РС, предузимала одређене радње које, према мишљењу Тужилаштва, представљају "ратне злочине који спадају у надлежност Суда".

2001. - У оквиру Савјета министара БиХ формиран Интерресорски министарски савјет, који ће се бавити проблемом такозваног балканског синдрома, односно посљедицама бомбардовања НАТО муницијом пуњеном осиромашеним уранијумом.

2004. - Поводом Дана Републике Српске и њене крсне славе Светог архиђакона Стефана предсједник Републике Српске Драган Чавић одликовао Борачку организацију Орденом Немањића.

2007. - ЦИА скинула ознаку тајне са докумената који описују улогу Томислава Мерчепа у Хрватској, када је починио и директно наредио бројне злочине над Србима.

2008. - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић и предсједник Скупштине Србије Оливер Дулић потписали у Бањалуци Споразум о сарадњи два парламента.