Gajdobra je ovogodišnju slavu Svetog Petra i Pavla dočekala kao nikada ranije. Otkrivanje spomenika Luki Vukaloviću je na simboličan način objedinio varošku slavu, jubilej sedam decenija od doseljavanja Hercegovaca u Bačkui sećanje na veliku pobedu Hercegovaca u ustanku protiv Turaka, koji je legendarni vojvodazapočeo, ali tužnom sudbinom slobodu i konačni turski slom nije dočekao. Ostao do dan-danas u izgnanstvu!Hercegovci se nadaju da će uskoro dočekati njegove zemne ostatke na rodnoj grudi

Kako se moglo čuti poslednja tri meseca Gajdobra je bila u vanrednom stanju. Sređivao se centralni trg, a finale je bilo zaključeno sa postavljanjem impresivnog spomenika hercegovačkom vojvodi Luki Vukaloviću. I kao što u svojoj besedi reče poznati srpski pisac Milovan Vitezović, Gajdobrani su svoje mesto u duhovnom smislu spojili sa matičnom zemljom Svetog Save.

U majstorskoj radionici znamenitog vajara Đorđa Lazića Ćapša gotovo godinu dana se kreirao lik vojvode. Vojvoda Luka Vukalović je predstavljen baš onako kako  je opisivan u epskim pesmama. Stasit, plećat, vrlo izražajnog lica koje ocrtava čvrst karakter.  Hercegovački Karađorđe nije ni zaslužio manje od toga.

Nije se stalo samo na izradi spomenika već je svaki detalj na trgu koji nosi ime hercegovačkog vojvode prepun simbolike slobodarske tradicije srpskog naroda.

Prelepa fontana predstavlja brod kojom je vojvoda otišao u Rusiju, ali i njegov večiti pogled ka njemu u nadi da će se vratiti i dovršiti započeti posao. Tužna sudbina je odredila da se na njegov povratak i danas čeka, ali ne postoji Hercegovac koji se vratio iz Gajdobre, a da nije poneo sa sobom čvrsto uverenje da je pitanje povratka Luke Vukalovića Hercegovini pitanje dana.

Za ovu priliku Gajdobrani su priredili i svečan program, a veliki broj visokih zvanica potvrđuje trud domaćina da ovaj praznik zaista ostane u dugom sećanju.

Skup je počeo himnom “Bože pravde” u izvođenju grupe “Zvuci sa kamena”.

Prisutnima se potom obratio domaćin skupa i inicijator same ideje Risto Dangubić, predsednik MZ “Gajdobra”.

Risto Dangubić, predsedsnik MZ Gajdobra

– Vojvoda Luka Vukalović je, nema sumnje, jedan od zavetnih simbola i putokaza kako Hercegovačke tako i sveslobodarske prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Srpskog naroda. kažu da je lider onaj koji ima snagu i volju da okupi narod oko zajedničkog cilja, a treba da dodamo da on živi kao lider i kada njegovo delo živi i okuplja narod, a kako je nas i danas okupio Luka Vukalović, da obeležimo tri velika trenutka (slava Gajdobre, 70 godina od doseljavanja u Bačku ravnicu i 140 godina od pobede nad Turcima) za sve nas.

Skup je blagoslovio arhijerejski namesnik Brane Milovac.
– Hercegovina je podarila sveukupnom srpskom rodu veliki broj junaka, ali i svetitelja. Ovaj spomenik će nas uvek podsećati na slobodarske tradicije srpskog naroda.

Okupljenima se obratio poslanik Igor Mirović i jedan od potpredsednika SNS-a.
– Slobodarski duh Luke Vukalovića napajao se istim onim duhom koji je početkom XIX veka doneo Srbiji slobodu u borbi sa Turcima. Nakon njega nekoliko decenija kasnije taj isti duh slobode napajao je i mladog Gavrila Principa, kome je tek nedavno Srbija podizanjem spomenika, sa punom verom u ispravnost njegove borbe uzvratila makar deo duga. taj duh nas prati svih ovih decenija sve do današnjih dana kada Srbija bije bitku da pomogne Republici Srpskoj, samim tim i Hercegovini i teži ujedinjenju – onom istom cilju kome je težio i sam Luka Vukalović.

Prisutne je potom pozdravio i Đorće Milićević, potpredsednik Skupštine AP Vojvodina.
– Za sto godina kada se neki budući Gajdobrani budu sećali ovog dana imaće pred sobom spomenik velikog borca za slobodu XIX veka, imaće pred sobom antifašističku tradiciju XX veka i veliku priču o porodicama koje su došle iz nužde i siromaštva sa ljutog hercegovačkog krša da bi ovde hodali kao veliki ljudi, Gajdobrani!

Ispred Matice Srpske skupu se obratio Đorđe Đurić, generalni sekretar.
– U poslednjih sto godina pred Srbiju se uvek postavljaju teški uslovi i ultimatumi. Podsetiću na ugovor nastao nakon aneksione krize na štetu Srbije iz 1909. godine u kome se traži da se prekine srpska propaganda. Tražilo se da tadašnja štampa ne pominje da su Bosna i Hercegovina srpske zemlje, a sličan zahtev se ponovio i u ultimatumu pred Prvi svetski rat. Svedoci smo da se politika sputavanja srpska nacionalne svesti odvijaju i do danas, pa je ovaj događaj veliki. Otkrivamo spomenik “srpskom Garibaldiju”, tako je Luku Vukalovića nazvao jedan od najvećih srpskih istoričara, Milorad Ekmečić.

Gradonačelnik Trebinja Slavko Vučurević bio je vidno uzbuđen pred spomenikom hercegovačkog vojvode.

– Ako smo vratili Dučića podno njegovog Leotara, ne vidim ni ograničenja ni razloga da i Luku ne vratimo da otpočine i da se smiri među svojim precima u Hercegovini.
Vojvodo Luka! Preži opanke i obuci svečano odjelo! Valja ti putovati! Hercegovina te čeka! A, Gajdobra neka tim bude ustupna stanica gdje ćeš se s braćom izljubiti i okrijepiti.
Putuj u miru svojoj braći i svome domu.

Na kraju reč je dobio i veliki srpski pisac i uvek rado viđen gost među Gajdobranima pisac Milovan Vitezović.

– Vi ste ovde prepočeli zavičaj sa onima sa kojima već jeste. Vi ste u duhovnom smislu učinili Gajdobru Vojvodstvom Svetog Save, za koju se može reći da je Gaj -Dobra. Zato će ovaj Luka Vukalović ovde biti među svojima. Dakle, vi ste danas zahvalni potomci, čineći sebe časnim precima. Što reče pesnik: “Svi mi dugujemo sebe nekoj deci/Budimo potomci da bi bili preci.”

Nakon Vitezovićevog izlaganja čast da otkriju spomenik Luki Vukaloviću dobili su Risto Dangubić i Slavko Vučurević.

Tokom programa pročitano je i pismo koje je domaćinima uputio akademik Miro Vuksanović, kao i telegrami koje su uputili Mihalj Kertes i Milorad Vučelić.

U programu su još učestvovali: profesor Jovo Radoš koji je uz pratnju guslara Petra Vujevića iz Kule izgovorio stihove svoje pesme “Izgnanstvo vojvode Luka Vukalovića”, a na Šantićeve i Dučićeve stihove podsećao je Miloš Vojnović, mladi glumac šabačkog pozorišta.

Program je veoma nadahnuto vodila Jelena Kovačević.

PETROVDANSKA ČESTITKA U IME “SANU”

– Čast mi je što ste me kao zvanicu odabrali. Zahvaljujem i žalim što ne mogu na svečanost doći.
Biću se vama u durmitorskom predelu, u kraju koji je jednako hercegovački i crnogorski, a ponajpre i najviše srpski. Tamo je izvorište Vukovog jezika, osnovna naše književnosti novoga doba, neponovljiva lepota deseterca, jedinstveno sazvučje akcenata. Tamo je Dučić postavio vrh šestara dok je opisivao krug u kojem je najlepši srpski govor. Iz takvog kruga je humski knez zapovedio da se ukrasi Miroslavljevo jevanđelje, najstariji srpski pisani spomenik. Tamo je rođen svetac čije ime s rečima Slava mu i milost izgovaramo. Tamo se i danas kao uvek uzdiže nepomeriva hercegovačka otadžbinska brižnost i prezime svakog ratnika koji je znao da je “junaštvo car zla svakojega”.
Kada kažem ili pročitam reč Hercegovina, odmah se pojavi zavičajna svetslost duginih boja. Istovremeno čujem donebesni jauk korićkih, prebilovačkih i ostalih mučenika. Kroz molitvu mi se kao zadužnica otvori vedrina pod zvezdama. Svaka ima barem jedno hercegovačko ime. Malo kome kao njima pristoji prirodno darovana otmenost, mudrina i rečitost.
Visoko je viteška zvezda vojvode Luke Vukalovića. Došao je među vas da kaže kako nigde nije ni odlazio.
Ovu petrovdansku čestitku upućuje pisac knjiga o vukovdskim rečima, član Srpske akademije nauka i umetnosti, počasni građanin Bileće, prijatelj profesora Slavka Gordića i njegovih Hercegovaca u Gajdobri i gde su god.

Miro Vuksanović

Uroš Milojević( Predsednik udruženja Hercegovac iz Zrenjanina), Đorđe Lazić (autor spomenika), Slavko Vučurević, 
Aleksandar Stanišić (livnica), Žarko J. Ratković (predsednik Udruženja Trebinjaca Jovan Dučić u Beogradu)

Zahvaljujući Gajdobranima pored ovog spomenika u livnici Stanišić izliveni su, uz podršku grada Trebinja, i još dva spomenika čije će otkrivanje biti 2. avgusta na rodnim Zupcima i 19. avgusta u Trebinju.