SREĆNA NAM NOVA pravoslavna srpska 7524 godina! | Herceg Televizija Trebinje

Magazin - Kultura

SREĆNA NAM NOVA pravoslavna srpska 7524 godina!

Izvor: srbin.unfo | Datum:14.01.2016.

Srpski narodni kalendar predstavlja skup nepisanih pravila kojih se srpski narod vekovima pridržavao, paralelno sa crkvenim pravilima.

SREĆNA-NOVA-SRPSKA-GODINA-a

Narodni kalendar se bazira na crkvenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ali se razlikuje po tome što su izmenjena imena praznika, data su im specifična obeležja, meseci su nazvani staroslovenskim imenima i data su im posebna tumačenja i načini izračunavanja.

Kosovska bitka

Na primer, spomenik knezu Lazaru, koji je podigao despot Stefan Lazarević, najučeniji čovek tog vremena.Tu piše da je Kosovska bitka bila 6897. godine.

Kao zvanični srpski kalendar uvodi ga Sveti Sava u 13. veku i koristi se sve do 19. veka.

Do tada je sve datirano po njemu – knjige, povelje, zakoni, nadgrobni spomenici, spomenici kulture, a tome u prilog govori i činjenica da je na Smederevskoj tvrđavi u zidine uklesan datum izgradnje po srpskom kalendaru.

Prema srpskom kalendaru, godina se deli na leto i zimu.

Leto počinje na Đurđevdan, 6. maja, a zima na Mitrovdan, 8. novembra.

Istražujući dalje i tumačeći to sa naučne strane, to su dva datuma kada se smenjuju dva godišnja doba, što se poklapa i sa sunčevim kalendarom, kada se menjaju energije.

To je potvrdila i NASA, koja je ustanovila da se ti veliki crkveni praznici poklapaju sa elektromagnetnim promenama Sunca.

Pravila Sunca

– Po srpskom kalendaru, Sunce je lice koje služi za datiranje mnogih prirodnih pojava, kao što je na primer Preobraženje, 19. avgusta. Tada se menjaju gora i voda. Da se menja gora, znamo po lišću koje žuti i opada, a šta znači “menja se voda”?

Kada je Beogradska škola meteorologije istraživala hemijski sastav vode 2008. godine, zaprepastili smo se da se 19. avgusta menja hemijski sastav kiše. Do tada je kisela, a od tada alkalna ili neutralna. Pitanje je kako je naš narod znao da se tada menja i sastav vode, jer smo mi ovo otkrili uz velika magnetna sredstva, aparate i instrumente – ističe Stevančević.

Novi kalendar

Neki misle da su Srbi napustili ovaj kalendar, krajem 17. veka, a drugi početkom 19. veka.

Najtačniji Milanković
Profesor nebeske mehanike i naučnik Milutin Milanković (1879-1958) napravio je na zahtev Svepravoslavnog sabora 1923. novojulijanski kalendar, najprecizniji na svetu, i koristi se u pedesetak zemalja sveta.
Njegov model ima najmanje kašnjaenje u donosu na astronomsku godinu, svega 2,75 sekundi.
Julijanski kasni 11 minuta i 14,75 sekundi, a gregorijanski 26,75 sekundi.

 – Moja teza je da su Srbi uzeli julijanski kalendar krajem 17. veka pod pritiskom Austrije.

Da bi Srbima u Vojnoj krajini dali prava koja su tražili, uslov je bio prihvatanje julijanskog kalendara.

Dokaz da se „kalendarsko pitanje“ koristilo za političke ucene nalazi se u ukazu ruskog cara Petra Velikog, koji je takođe prihvatio novi kalendar iz političkih razloga – objašnjava Antonić.

Ulaskom u Kraljevinu SHS 1919. godine, Srbi su prihvatili gregorijanski kalendar, nazvan tako po papi Grguru 13-om, koji je odlučio da posle četvrtka 5. oktobra 1582. godine svane petak 15. oktobar.

Tako je nadoknađeno 10 dana zaostatka koji je imao gregorijanski kalendar u odnosu na julijanski.

Zbog nesavršenosti kalendara, ta se razlika do povećala na 13 dana.

SPC se i danas služi julijanskim kalendarom koji je uradio astronom Sosigen, astrolog egipatske vladarke Kleopatre.

U Cezarovu čast nazvan je julijanski i od tada godina počinje 1. januara umesto 25. marta.

JULIJANSKA NOVA GODINA

Iako je odavno opšte prihvaćeno računanje vremena po gregorijanskom kalendaru, pravoslavci u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Rusiji i mnogim drugim zemljama ne propuštaju priliku da proslave i julijansku Novu godinu.

Moleban

Episkop toplički g. Arsenije, vikar Patrijarha srpskog, služio je večears u 23,30 časova u Spomen-hramu Svetog Save na Vračaru blagodarenje za prošlu i moleban za nastupajuću novu godine po julijanskom kalendaru.
Posle molebana bio je priređen tradicionalni vatromet na Svetosavskom platou.

Julijanska Nova godina, pravoslavna Nova godina, stara Nova godina, ali kod nas najpoznatija kao Srpska Nova godina ili narodski rečeno „naša Nova godina“.

Manje je poznato da je Srpska Nova godina nastala i slavljena u želji da se sačuva srpski identitet, pre svega u vreme komunizma kada je važila i naredba da kafane 13. januara mogu da rade samo do 22 sata.

Sumnjivi su bili čak i oni koji su tog dana slavili rođendan.

Ali i pored mnogih zabrana, Srbi su nastavili da slave Novu godinu u ponoć 13. na 14. januar, pa će se tako i večeras pevati i radovati u domovima, kafanama, ali i na brojnim trgovima širom zemlje.

Kategorija: Kultura

Šta Vi mislite o ovome?

NAPOMENA: Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove Herceg RTV već samo autora komentara! Molimo čitaoce da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja!

Najčitanije u ovoj kategoriji: