Ovaj Pravoslavni Srbin, Novomučenik iz Jasenovca, rodom je iz hercegovačkog sela Klepci, koje se nalazi na istočnoj obali Neretve (naspram Čapljine).

Kada je 1941. g. došla ustaška zločinačka NDH, Vukašin, koji je do tada često viđan u Staroj Srpskoj crkvi Sv. Arhanđela u Sarajevu, sklonio se u svoje selo, ali su hrvatske ustaše rimokatolici i tamo došli, pobili mu sve u njegovoj i drugim kućama u Klepcima i susednim Prebilovcima, kao i mnoge druge Srbe u dolini Neretve i po skoro čitavoj Hercegovini, i tada bude uhvaćen i Vukašin.
Iz rodne mu Hercegovine odveden je u Sarajevo, a odatle 1942. godine deportovan u zloglasni logor Jasenovac, zajedno sa mnogim drugim pravoslavnim Srbima. U Jasenovcu je Starac Vukašin (iako nije bio mnogo star, no je krijući se po šumi sav bio zarastao u već prosedu bradu), januara 1943. godine, pogubljen od ustaškog koljača Žila Friganovića i to stradanje je opisao doktor Nedo Zec, takođe jedan od preživelih Jasenovačkih logoraša, pod naslovom «Samo ti, dete, radi svoj posao».

JASENOVAC
Tu je januara 1943. g. pogubljen od ustaškog koljača Žila Friganovića, koji videći Vukašina, postarijeg seljaka, kako spokojna lica i s nekim nedokučivim mirom posmatra strašno klanje svoje pravoslavne sabraće. Dovede ga prekoreda pred iskopanu jamu gde su klali i bacali nevine žrtve i, rešen da mu razbije taj mir i spokojstvo, zatraži od njega da vikne «Živio Pavelić», pa kako on ništa nije odgovarao nego je samo mirio i spokojno ćutao, ubica mu je nožem sekao jedno po jedno uho i nos. Kada mu je mučitelj zapretio da će mu i srce iz grudi izvaditi, ako ne vikne pohvalu Paveliću (koji je inače tada sprovodio strahovit progon i zatiranje pravoslavnih Srba svuda u Hrvatskoj i bivšoj Bosni i Hercegovini); blaženi Mučenik Vukašin je, mirno pogledavši u mučitelja i kroz njega u Božju neizmernosg, polako i razgovetno rekao: «Radi ti, dijete, svoj posao!» Ovaj odgovor i nebeski mir na licu Svetog Novomučenika razbesneo je ubicu, pa mu je u besu iskopao oči, isekao srce, preklao mu grlo od uha do uha i onda ga nogama sjurio u jamu. Potom je ubica poludeo i ovo sve ispričao u bolnici doktoru Nedu Zec, koji je ovo docnije i zapisao.

Svedočenje zločinca…

Ustaša koji mi je to pričao, ponovo je zastao, ispio čašu rakije, pa nastavio:

— Ti se sjećaš kad je u kolovozu (avgustu) bio veliki nastup u logoru i kad je Jere Maričić poslao oko 3000 u Gradinu na klanje. Tada smo Pero Brica, Zrinušić, Šipka i ja opkladili se ko će te noći zaklati najviše logoraša. Otpočelo je klanje, i ja sam već poslije jednog sata po broju zaklanih daleko odmakao od ostalih. Obuzeo me te večeri neki neobični zanos, činilo mi se kao da sam na devetom nebu, nikad u životu nisam osjetio takvo blaženstvo, i već poslije nekoliko sati bio sam zaklao 1.100 ljudi, dok su ostali jedva stigli da zakolju 300 do 400.

— I tada, dok sam bio u najvećem zanosu, slučajno sam bacio pogled u stranu, i tu sam ugledao jednog postarijeg seljaka, koji sa nekim neshvatljivim mirom stoji i spokojno gleda kako ja koljem žrtve i kako se one u najvećim mukama preturaju. Taj me njegov pogled nekako presjekao, učinilo mi se kao da sam se iz onog najvišeg zanosa najednom skamenio i jedno vrijeme nisam mogao da se maknem.

A zatim sam otišao do tog seljaka i od njega saznao da je on neki Vukašin iz sela Klepaca kod Čapljine, kome su u kući sve poubijali a njega sa nekih šumskih radova poslali u Jasenovac. On je sve to govorio s nekim nedokučivim mirom koji je mene teže pogađao nego sva stravična kuknjava oko nas. Gledajući i slušajući ovog starca, u meni se najednom razbuktala želja da mu razbijem spokojstvo najsvirepijim mučenjem i da u njegovim mukama i stravičnim koprcanjima povratim svoj zanos i blaženstvo uživanja u bolu.

Izdvojio sam ga i posadio na jedan panj. Naredio sam mu da vikne — »živio poglavnik Pavelić!», ili, ako to ne kaže, da ću mu odsjeći uvo. Vukašin je ćutao.

Otkinuo sam mu uvo. On nije rekao ni riječ. Ponovo sam mu rekao da viče — «živio Pavelić», ili ću mu otkinuti i drugo uvo. On je i dalje ćutao. Otkinuo sam mu i drugo uvo. Viči: «Živio Pavelić!», ili ću ti otkinuti nos! On je ćutao kao zaliven. Tada sam mu otkinuo nos. A, kad sam mu po četvrti put zapovijedio da uzvikne «živio Pavelić» i zaprijetio mu da ću mu nožem izvaditi srce iz grudi, on me pogledao i, uperivši pogled, nekako kroz mene i preko mene u neizmjernost, polako i razgovjetno mi je dobacio:

— Radi ti, dijete, svoj posao!…

Poslije svega, ova njegova poslednja riječ potpuno me izbezumila, skočio sam na njega, iskopao mu oči, isjekao srce, preklao grlo od uva do uva i nogama ga sjurio u jamu. Ali je tada u meni nešto prepuklo, i te noći više nisam mogao da koljem. Pero Brzica je pobijedio jer je zaklao 1350 logoraša i ja sam mu bez riječi platio opkladu.

Od te noći više nemam mira. Kad god u mučelju i klanju pokušam ponovo da doživim onaj posebni zanos i blaženstvo, uvjek me iznenada prostrijeli Vukašinov pogled, i tada malakšem, bacim nož i ne mogu više da koljem. Počinjem sve više da pijem, ali mi to pomaže samo za trenutak. U piću, naročito predveče, često me iznenada trgne glas: «Radi ti, dijete, svoj posao!…» I tada, izbezumljen, moram da tumaram okolo, da začepim uši, da se udaram u glavu, da vičem, da lomim sve oko sebe, i bjesomučno napadam koga stignem. Noću nemam nigdje mira, svaki se čas trzam iz sna i tada najednom u mraku ugledam prodorni Vukašinov pogled i čujem ono stravično: «Radi ti, dijete, svoj posao!»

I, eto, sad sam postao posljednja crkotina i ničim više ne mogu sebi da pomognem. Kada sam izišao napolje, osjetio sam kao da se budim iz nekog nesnosnog košmara i pokušao sam da se osvježim, udišući punim plućima. Te noći, u kojoj nisam mogao da spavam, neprekidno mi je pred očima lebdio svijetli lik Vukašina iz Klepaca, i klupče jada i bijede koje se zvalo Žile.

dr Nedo Zec
(Prema tekstu u knjizi: «Novi saeštenomučenici i mučitelji Pravoslavne crkve prosjevši u pravoslavnom srpskom narodu». Izd. «Svetigora», Cetinje, 2000 str. 35-43, i str. 59-63)

Svetog mučenika Vukašina sav narod srpski poštuje kao Novomučenika.
Tropar Cv. Novomučeiiku Vukašinu Jasenovačkom , glas 8:

Vukašine Hercegovče,
Novi Srpski Strastoterpče,
Hrista radi Ti postrada
u logoru Jasenovac. Kada Te mučitelj nožem klaše,
Ti njemu krotko govoraše :
„Samo ti . dete, radi svoj pocao“.
jer nama je Hristos život večni dao.
Njega moli. Mučeniče. kao Spasa sviju,
da spase i rod naš Pravoslavni.