TRIFKOVIĆ: Odnosi Rusije i Srbije s početka 21. vijeka i perspektive daljeg razvoja saradnje | Herceg Televizija Trebinje

Politika - Region

TRIFKOVIĆ: Odnosi Rusije i Srbije s početka 21. vijeka i perspektive daljeg razvoja saradnje

Izvor: Iskra | Foto: rs.sputniknews.com | Datum:24.09.2015.

Foto: rs.sputniknews.com

Sa ove distance se može reći da je za Srbiju 21. vek počeo tragičnim događajima koji su davali lažnu nadu u bolju budućnost Srbije, i da je kasnija spoznaja te istine prouzrokovala veliku apatiju koja traje do današnjih dana.

  • Čitava generacija je zalutala evropskim putem koji je za Srbiju bio ravan propasti. Za analizu ovih događaja potrebno je uzeti u obzir dešavanja u prethodnom veku, posebno pad Berlinskog zida, raspad SSSR-a i kraj Varšavskog ugovora kada SAD preuzimaju ulogu jedine svetske sile i počinju da kroje svet po sopstvenim potrebama

  • Razvoj odnosa Srbije i Rusije do 2008. godine odvijao se kroz ograničenu ekonomsko-trgovinsku saradnju, a od 2008. je intenzivirana energetska saradnja dve zemlje. Značajne promene iste godine dešavaju se u odnosima Rusije i Zapada, nakon napada Gruzije na Južnu Osetiju i Abhaziju, što će kasnije uticati na promenu spoljno-političke strategije Rusije. Agresija gruzijske vojske iza koje je stajao Vašington, odigrala je ključnu ulogu na preispitivanje ruskog partnerstva sa Zapadom

  • U Srbiji je narod tradicionalno usmeren ka Rusiji, i u tom smislu resursi koje Rusija treba da uloži za širenje svog uticaja su daleko manje u odnosu na SAD recimo. Pored saradnje sa novim političkim elitama i nevladinim sektorom koji funkcioniše nezavisno od Vašingtona, posebnu pažnju trebalo bi preusmeriti na programe za omladinu, razmenu učenika, stipendiranje studenata i organizovanje besplatnih kurseva za učenje ruskog jezik.

Sa ove distance se može reći da je za Srbiju 21. vek počeo tragičnim događajima koji su davali lažnu nadu u bolju budućnost Srbije, i da je kasnija spoznaja te istine prouzrokovala veliku apatiju koja traje do današnjih dana. Čitava generacija je zalutala evropskim putem koji je za Srbiju bio ravan propasti. Za analizu ovih događaja potrebno je uzeti u obzir dešavanja u prethodnom veku, posebno pad Berlinskog zida, raspad SSSR-a i kraj Varšavskog ugovora kada SAD preuzimaju ulogu jedine svetske sile i počinju da kroje svet po sopstvenim potrebama. Takav sticaj okolnosti im otvara prostor ka Rusiju i osvajanju postsovjetskog prostora, ali i razbijanju Jugoslavije koja je nakada služila kao tampon zona između Istoka i Zapada. Nakon krvavih ratova na prostoru bivše Jugoslavije koji su bili nametnuti spolja i bombardovanja od strane NATO-a Srbiju su dočekale takozvane demokratske promene koje su joj zadale možda i veći udarac nego svi prethodni tragični događaji. Država je izgubila svoju samostalnost i u kontinuitetu već deceniju i po ona potpada pod sve veći uticaj Zapada, kako na političkom tako i na ekonomskom, kulturnom i medijskom polju, iako ni pređašnji uticaj Zapada nije bio mali. Sa druge strane uticaj Rusije je oslabio analogno sa slabljenjem Sovjetskog Saveza u prethodnom periodu, i na početku 21. veka Srbija i Rusija ne uspevaju da pronađu zajednički imenilac. Sa jedne strane u Srbiji su na vlast došle demokratske partije koje su bile usmerene isključivo na saradnju sa Zapadom, a sa druge strane Rusija je želela dobre odnose i strateško partnerstvo sa Zapadom. Istovremeno Rusija je bila usmerena na rešavanje mnogobrojnih unutrašnjih problema.

Nove okolnosti rusko-srpskih odnosa

Predsednik Rusije Vladimir Putin je prvi put zvanično posetio Srbiju 16. Juna 2001. godine. Prilikom te posete obišao je ruske mirovne snage na Kosovu i Metohiji i naglasio potrebu jačanja vojnog prisustva Rusije na Balkanu. Nažalost 2003. godine su ruske mirovne snage počele svoje povlačenje sa Kosova i Metohije, posle čega se desio pogrom nad srpskim stanovništvom i srpskim svetinjama od strane albanskih terorista. Rusija je takvu odluku donela zbog nemogućnosti obavljanja mirovne misije pod datim okolnostima, ne želeći da svojim prisustvom učestvuje u daljoj destabilizaciji Srbije. Drugi razlog mogao je da bude potpuna posvećenost Srbije rešavanju svih problema isključivo u dogovoru sa Zapadom bez želje da sa na bilo koji način konsultuje ili sarađuje sa Rusijom. Razvoj odnosa Srbije i Rusije do 2008. godine odvijao se kroz ograničenu ekonomsko-trgovinsku saradnju, a od 2008. je intenzivirana energetska saradnja dve zemlje. Značajne promene iste godine dešavaju se u odnosima Rusije i Zapada, nakon napada Gruzije na Južnu Osetiju i Abhaziju, što će kasnije uticati na promenu spoljno-političke strategije Rusije. Agresija gruzijske vojske iza koje je stajao Vašington, odigrala je ključnu ulogu na preispitivanje ruskog partnerstva sa Zapadom. Pored toga i drugi geopolitički potezi SAD na Bliskom Istoku i u jugo-istočnoj Evropi uticaće na sve veće odaljavanje stavova Zapada i Rusije do konačnog zaoštravanja odnosa.

Rusija se u prvoj deceniji 21. veka reformisala i u kratkom periodu uspela da vojno, ekonomski i politički ojača i povrati status svetske sile.

Za to vreme Srbija je kroz evropske integracije vojno, ekonomski i politički potpuno oslabila, izgubila svoj suverenitet i sada se nalazi u poodmakloj fazi destabilizovanosti.

Širenje meke moći Rusije

Interes Rusije da jača svoje prisustvo na Balkanu se povećava, a sa druge strane Srbija i Rusija imaju mnogo zajedničkih interesa. Povratak Srbije nacionalno odgovornoj politici podrazumevao bi odustajanje od evropskih integracija i preusmeravanje na stratešku saradnju sa Rusijom. Međutim pitanje je kako u sadašnjim uslovima kontrolisanih medija, potkupljenih političkih elita i uzurpiranih institucija, srpski narod može da povrati kontrolu nad sopstvenom sudbinom. Po istraživanjima javnog mnjenja oko 70% građana podržava savez Srbije i Rusije, dok je podrška evropskim integracijama Srbije pala na ispod 50%, ali u srpskom parlamentu ne postoji ni jedna stranka koja se zalaže za stratešku saradnju sa Rusijom. To je posledica kreiranja političke scene Srbije od strane Zapada na kojoj po istom obrascu političke partije korumpiraju volju naroda. U predizbornim kampanjama sve partije koje pretenduju na vlast (radi vlasti) obećavaju veću saradnju Srbije sa Rusijom i nacionalno odgovornu politiku, i na osnovu takve platforme dobijaju poverenje građana. Nakon dolaska na vlast partije zaboravljaju predizborna obećanja i nastavljaju evrofanatičnu politiku uz podršku Vašingtona i Brisela.

Za dalji razvoj saradnje Srbije i Rusije potrebno je da obe strane ulože dodatne napore. Pored razvoja ekonomske i energetske saradnje, neophodno je usmeriti pažnju na razvoj političke, kulturne, i vojne saradnje.

Što se Srbije tiče, njen manevarski prostor je sveden na minimum i saradnja sa Rusijom se odvija u onom prostoru koji Vašingon i Brisel dozvoljavaju i koji kompenzuju za dalje slabljenje Srbije bilo kroz diktat MMF-a ili dalje teritorijalno rasparčavanje Srbije. Od ključne važnosti za Srbiju je jačanje novih političkih elita koje nisu pod kontrolom Vašingtona.

Sa druge strane Rusija treba da uzme u obzir saradnju sa takvim elitama i da kroz širenje meke moći konstantno pojačava svoje prisustvo na Balkanu, odnosno u Srbiji koja je ključna zemlja Balkana. Za to je neophodno da ima medijski uticaj i da u skorije vreme osim internet portala Sputnik pokrene jedan veliki medijski projekat kao što bi bio npr. otvaranje predstavništva RT u Srbiji na srpskom jeziku, čime bi ta televizijska stanica mogla da pokriva čitav Balkan.

Dalji razvoj saradnje Srbije i RF

Suprotno zapadnim tvrdnjama Rusija ne vodi agresorsku i osvajačku politiku, i ne pretenduje na tuđe zemlje i resurse kako to rade SAD, međutim ona mora da ima u vidu da postoje zemlje koje imaju veliku potrebu za povećanjem ruskog uticaja, kao što je to recimo Srbija, Gruzija ili Ukrajina. Jasno je da u periodu reformisanja RF nije mogla da preusmeri svoju pažnju na širenje uticaja, ali sa druge strane posledice koje je za to vreme američka propaganda proizvela u Gruziji ili Ukrajini su nesagledive. Zbog toga ruska strategija za širenje meke moći treba da obuhvati kako postsovjetski prostor tako i širi region, Balkan i Evropu.

U Srbiji je narod tradicionalno usmeren ka Rusiji, i u tom smislu resursi koje Rusija treba da uloži za širenje svog uticaja su daleko manje u odnosu na SAD recimo. Pored saradnje sa novim političkim elitama i nevladinim sektorom koji funkcioniše nezavisno od Vašingtona, posebnu pažnju trebalo bi preusmeriti na programe za omladinu, razmenu učenika, stipendiranje studenata i organizovanje besplatnih kurseva za učenje ruskog jezika.

Posebno je potrebno istaći rusku pomoć Srbiji u kriznim situacijama gde ključnu ulogu ima Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu. Za vreme poplava u Srbiji prošle godine, RF nam je prva dostavila humanitarnu pomoć, a stručnjaci za civilnu odbranu su spasili mnogobrojne živote građana Srbije. U sadašnjoj migrantskoj krizi istorijskih razmera, izazvanoj neodgovornom politikom SAD i EU, Rusija odgovorno pomaže Srbiji da prevaziđe probleme u vezi sa privremenim zbrinjavanjem migranta, dok zemlje EU koje nose odgovornost za krizu, podižu zidove i raspravljaju se međusobno oko kvota i dužnosti da zbrinu migrante čije zemlje su razorili.

Na kraju je potrebno izraziti i veliku zahvalnost RF za principijelnu odbranu Međunarodnog prava, rezolucije 1244 i podršku Srbiji za očuvanje teritorijalnog integriteta, kao i za osujećivanje namera Zapada, pre svih Velike Britanije da Rezolucijom o Srebrenici srpski narod neargumentovano stigmatizuje.

Pored uzajamne naklonosti dva naroda, zajedničke istorije, korena, jezika, religije i kulture, to su temelji na kojima će Srbija i Rusija u budućnosti graditi još čvršće odnose, bez obzira na remetilačke faktore.

Autor teksta je generalni direktor Centra za geostrateške studije


Kategorija: Region

Šta Vi mislite o ovome?

NAPOMENA: Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove Herceg RTV već samo autora komentara! Molimo čitaoce da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja!
loading...

Najčitanije u ovoj kategoriji: