Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara Staša Košarac razgovarao je u Trebinju sa direktorom Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj Manuelom Nesl o realizaciji zajedničkog projekta energetske efikasnosti i širenju mreže slobodnih zona u BiH.
 

Košarac je rekao da je realizacija projekta energetske efikasnosti, u okviru kojeg je u prvoj fazi za 17 objekata potrebno 11,3 miliona evra, od velikog značaja za energetsku stabilnost, te izrazio očekivanje da će se u proceduru njegove primjene ući, nakon što Ministarstvo finansija u Savjetu ministara dostavi neophodna mišljenja.

Na sastanku, koji su Košarac i Neslova održali na marginama Samita energetike u Trebinju, ukazano je na potrebu usvajanja integrisanog energetskog i klimatskog plana za BiH za period od 2021. do 2030. godine, kako bi EBRD mogao da finansira konkretne projekte u oblasti energetike, a koji su sastavni dio navedenog plana, saopšteno je iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara.

Sagovornici su usaglasili i zajednički pristup promociji ideje izgradnje slobodnih zona u BiH, pri čemu je ocijenjeno da one predstavljaju dobar instrument za ekonomski razvoj Republike Srpske i Federacije BiH /FBiH/.

U saopštenju se navodi da je na sastanku istaknuto da je EBRD spreman da svojim iskustvima doprinese širenju mreže slobodnih zona u BiH, kao i da će eksperti iz ove institucije participirati u radnoj grupi za slobodne zone zajedno sa predstavnicima Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara i nadležnih entitetskih ministarstava.

Košarac i Neslova su razgovarali i o modalitetima pomoći i podrške EBRD-a turističkom sektoru u Republici Srpskoj i FBiH, te je naglašena potreba da svi nivoi vlasti u BiH investiraju u turističke kapacitete, pri čemu su kao primjer pozitivne prakse istaknute strateške investicije Vlade Republike Srpske u Olimpijski centar "Jahorina".

U saopštenju se navodi da je izražena spremnost EBRD-a da bude dio podrške razvoju turističkih kapaciteta bilo da je riječ o javnim ili privatnim projektima, a sagovornici su zaključili da se ovaj model saradnje posebno može primjenjivati kroz razvoj vjerskog turizma u Trebinju, Međugorju i Mostaru.